Silovane veverice i kiseli mačići-30.09.2007.
Imamo ovog meseca majstore u kući.Naime, prošle nedelje, moji ukućani su odlučili da uvedu u naše toplo, porodično gnezdo umetnike sa molerajem, koji za mali iznos koji im uručimo, od našeg skromnog ognjišta uz par poteza kičicom ima da naprave velelepno zdanje. Prvo i osnovno jeste da su nas sve te jebadijade koštalo toliko da se braća moleri spremaju da od finansijskog dela aranžmana uplate turističko putovanje u svemir iz prve. Drugi deo aranžmana nas obavezuje da ih nahranimo. A treći deo, da im masiramo tabane. Naravno, mi kupujemo materijal. Hm?Kakvi su moleri?Pojma nemam, ali znam da su Žikinoj svastici Milevi, pa njenom zetu Drgoslavu, a njegovom komšiji Milomiru, pa njegovoj komšinici Desanki, e pa njenoj pokojnoj priji Živadinki i njenom zetu Vitomiru, 1987-e, farbali stalažu za kafu u letnjoj kujni u Maloj Moštanici. Tako da im je referentna lista veoma jaka i mislim da su kvalifikovani za sav posao koji imaju da odrade. E, sada, pošto je drug Milutin bio zadužen da ih opskrbi materijalom, ja sam pošto sam ostao kod kuće i nisam radio bio zadužen da ih nahranim. Uđem u neka doba u jednu od soba našeg zdanja i priupitam naše umetnike, šta imaju izvoleti da se nahrane. Jedan grakne:’’Šta daš’’, a drugi :’’Ja se hranim samo makrobiotički’’ Jebote, pazi fancy molera. Poučen iskustvom da se majstorima ne zezam, a i bez želje da u sobi nađem roze zid na natpisom ’’Ovaj debeli je udriguz’’, ipak sam se uputio u zdravu hranu Po istoj je lelujala ekipa gegi-vegi, izgladnelo kupujući zemljane kolačiće, napravljene bez brašna, bez šećera i bez svega što bi moglo da pokvari prirodni ukus gline iz mongolskih stepa. U voćno-povrćnom delu su se šepurile, prirodno uzgajene, lubenice veličine retardiranih jabuka, breskve napredne kao kupine i limunovi uz priloženu lupu. Na polici za žitne proizvode smo ima prirodno brašno egipatskih piramida, koje je izgledalo kao upravo sastrugano sa istih, pirinač odgajen pod budnim okom dalaj-lame, koji se kupa samo kišnicom, kao i žitarice, čija imena se koriste za logopedske vežbe u prisustvu stručne osobe, uz bradavičave kukuruze, obrane na još uvek neotkrivenim zabitima planete ( nadam se Zemlje ). Kupio dva komada nečega i dodao testenine, boje zemlje posle monsunske kiše, u obliku svrdla, koje proizvode ručnim putem, pod hipnozom, sveštenici tajnog, indonezijskog kulta. Usput sam upoznao sa japanskim parazitima u prahu i kineskim gljivama, koje rastu samo noću, na bambusu i slobodno vreme su afrodizijak za pande. Obaška su stajale krpene vreće, pune ljuštika oraha, kojima se hrane crvenorepi majmuni, a služe za pranje veša, milion puta, bez praška. Dakle, od tog flornog dela, rešio sam da milom umetniku I pejzažnom razmazivaču napravim tek od koga će da ima crevno oboljenje, a hemoroide sigurno… I napravim. I ond dođe i pojede. I ostane živ. I ode da macka. I zaista je pojeo mrtvu prirodu. Bože, nisam verovao, ali zaista se počinjemo približavati Evropi u svakom pravcu. 30.09.2007.
