Neću u tu Jevropu bre!Mala prica iz zivota u Novom Sadu!
Dok sam yiveo u Novom sadu,moj prijatelj Nemanja, inace vlasnik cuvene novosadske poslasticarnice ‘’Vremeplov’’, mi je jednom kazao:’’Zivis u Novom Sadu, a nisi bio u buregdzinici ‘’Djordjevic’’, pa sa koje si ti planete?’’ Ta etiketa mom hedonistickom culu, nije prijala I ja sam da bih opravdao ime koje nosi moja karakteristika sa sobom , uputio se odmah sutradan, zorom rumenom u istu, bez obzira sto mi je manekenska guza bridila 220 na sat od grlicnog flitanja od kogasam patio tih dana. Jos mi je rekao da je tip lud i da ima burek dok ga ne proda, a posle mozes da jedes laminat. Buregdzinica se nalazi u Dunavskoj ulici i datira jos iz 1924.Estetski se ne uklapa u ovaj jebeni modernizam i fensisazam kome tezimo, ali za razliku od modernisanja, ona ima duh.Uradjena u jednoj polici i pultu, sa sedam stolova i onim plocicama koje mozete da zateknete samo jos u orijentalnim poslasticarnicama, me je kupila za celo.Tepsije u kojima je tako izazivno stajao burek su bile aristokratski okrugle, pre 50 godina, a sada su predstavljale ravnu povrsinu, nalik na moj manekenski stomak.Muz i zena, prodaju burek.Zajebancija ide dzabe.Ja kazem:”Ja sam se frisko doselio i dobio sam domaci zadatak da dodjem da je’m burek’’Gazda ce meni:’’Kazi mi, jesi li finasijski, vidim ti torbu, da ti kucam fiskal?’’, ’’Nisam, ja sam gladan ugostitelj’’ Malo smo se jos izezali na konto da cu ako ne platim, jer nemam para, da im operem tanjire i pod, dok sam cekao da mi nadju mesta u ’’sali’’. Smestili me na hoklicu za sto, i sva moja paznja se bacila na tih 350 grama lepote bozije, i jos sa sirom.Taman kada sam poceo da klopam, osetih zenski parfem.Preko puta mene sedela je takva riba, nige do poda, grudi do mene, usne bre, svetske, kosa preko cele glave, montirana do te mere da se svaki razuman muskarac napali kao majmun ( da se razumemo , ja sam razuman i to sam primetio tek kada sam izasao iz radnje ).Cica je imala pola tepsije pred sobom.Ja joj kazem, jace od mene:”Sestro bre, vidi kakva si macka, a jedes vise bureka od mene.U mom tanjiru ima bureka kao da je iz socijalnog donesen, a imam 80 kila vise od tebe?’’.Samo se osmehnula i rekla, ’’Nekome ima brz metabolizam, neko se brate zeznuo’’ U svakom slucaju, da ne gnjavim sa opisom gluposti, navescu da sam svu svoju paznju usmerio na tom predivnom prizvodu vremena koje pocinje da biva za nama.Ne znam da li ste nekada osetili tu punocu u ustima, kada su vam nepca zalepljena od radosti sto ste u usta gurnuli nesto predivno, i ukusno.Kakva harmonija sira, testa i hedonizma. I ta radnja cuci u toj ulici.I neugledna je.Ali je ime.Ime koje traje.Pitam se ponekad, kada ovi fenseri krenu da sviraju klincu o Evropi, trendu, zapadu, zdravom zivotu i ostalim medijskim sranjima, da li se sete, da u svoj toj plastici i virtuelnom kurobecanju nema duse.Dusa je tamo, gde su ljudi.A ljudi su tamo, gde zele da budu. Necu u tu Evropu bre. Lepo je bilo biti hedonista u Novem Sadu.
