Virusni kakitis o'đe u nas
Među prvima sam overio ovogodišnju sezonu stomačnog virusa u Podgorici.Negde u petak naveče, osetio sam kako mi se organizam raspada, kako sam sam sebi težak ( a to jesam bogami, oho oho ).Kroy svaku rupu na mom telu šipštalo je i liptalo kao iz bušne kace za kupus.Povrh svega ukokala me je ona depresivna 38.3 temperatura, pa sam po prvi put u avgustovskom danu bio namazan rakijom, umotan u ćebe i sa dva frotira u pidžami pokušavao da se preznojavam.Ne bi li se ikako dozvao svesti.. U neka zla doba, kada sam shvatio da mi temperatura ne pada zaputio sam se taxijem ka Hitnoj pomoći ( ovde HP, dolazi samo u slučajevima kada treba da te prebaci na groblje ). Četiri sata sam čekao da me prime.Sa temperaturom, stajao sam u holu kao loodak.Tada nisam znao da je proglašena epidemija stomačnog virusa od vode i to u centralnim gradskim kvartovima i u novom delu grada, gde ja stanujem. U Dom Zdravlja sam otišao juče, zakazali su mi za petak!Pa ko pretekne! Zidaju kao magarci.Sa staklenim dozvolama, sa fensi inženjerima i sa kineskom robom.Rupe kopa svako ko ima D kategoriju položenu.Cevi za vodu i za kanalizaciju su mnogima iste. Ko će da me nabedi da nas nisu pootrovali?
