Gadan deda raste od mene!
Dakle signal da matorim, je vidljiv.Malopre, vraćajući se iz ’’Volija’’, počeo sam da primećujem da mi dečije zezanje u ulazu ( u kome se visegeneracija zeza na isti način ), dok čekam lift, više ne sviđa. Počeo sam da im govorim da će da se slomiju, da je dole prljavo, beton hladan. Bože, kao moji roditelji meni, a baba i deda njima... Ni to što igraju 10:9 u ulazu, ni ’’dembosa’’ ( novobeogradsko jurcanje po gelenderima u svakom bloku drugačije ) ni urlanje ( a urlao sam kao divljak ), ni prozivanje penzosa ( a to sam, strašno voleo da radim )..., ma sve mi to počinje smetati... Da li sam namćor? Ne! Da li sam smor? Sumnjam? Da li sam budala? Ponekada. Pa koji mi je onda andrak? Ni jedan. Samo neke stvari oko sebe počinjem da sagledavam valjda normalnije. Ili nenormalnije. Da me ubije čovek, ako znam.
