Umesto vijagre
Postoji jedna carobna rec kojom se sve postize u svetu.ta rec je toliko carobna, toliko superiorna da svakog coveka ucini najpozeljnijim na svetu, a svaku zenu najvaznijom na svetu.Tom reciju se postize vrhunac vrhunca.Ko je ikada imao bilo koji kompleks, kada kaze tu rec, on ga vise nema.Uklanja sve probleme.Resava sve bolove, leci rane, sastavlja brakove, sastavlja tajne veze.Produzava muskost, povecava grudi..Ruzne cini lepim, a lepse jos lepsim. Glupe pametnim, a pametne genijima. U svakom slucaju to je rec koja kada se kaze u srpskom narodu, odmah baca u zasenak I platu I uslove zivota I zdravlje.I svakog gradjanina Srbije odmah nacini Borisom Tadicem. Dovoljno je u rec samo umetnuti u recenicu I kazati: ‘’Ne mogu sada da pricam, na SASTANKU sam’’ I nista vam vise u zivotu ne treba. A ja sve ovo pisem, jer sam danas cekao jednog seljobera polupismenog da zavrsi trideset minuta dug razgovor koji je poceo sa tom recenicom.A pored mene jos troje ljudi i svi smo sedeli sa filozofskim mirom i strpljenjem, dok je magarac groktao u ono mobilno g...o! Kakvi idioti posadjuju pelcer u nasu naciju!
