Svetli li lampa s'guza, iliti tri misli u jednom čoveku, pa pobacane na monitor!
Ne znam da li partite kviz ‘’Slagalica’’.Ideja veoma zanimljiva.Sisitem takmicenja takav da zaista treba imati kefala da se neke stvari povezu ili ukljuce u mozak. Medjutim u zelji da kviz bude totalno intelektualan, bogami se veoma preteruje.Pre svega, metnuli su neku babu, ex kulturologa, koja se vec sedam godina uctivo nakezi kao da pojela kiselo mace kod Kineskog ambasadora, a naocare su joj model Peko Dapcevic, 1993, a na kezu joj se vidi da je ‘’Cif’’ uradio dobro posao. Ona je dakle, inspirativni autor serije intelektualnih pitanja tipa: ‘’Nabroj nadimke mongolskih fizicara iz doba mezozoika u periodu njihovog boravka u jaslicama’’ Ili ‘’Nabroj sve elemente I kaloricnu vrednost 321 grama spanaca’’ ‘’Dodji do broja 823094561,99823748 uz pomoc cifara 1 I 4’’ Nasuprot svega, mucenik koji se zaista potrudi da sve prodje moze da u najboljem slucaju racuna d ace mu kurije oci uklanjati u pola cene. Nije mi jasno, kako je moguce da se intelektualno toliko guzimo, a ispadnemo glupi.Da li je to, karakterna ili nacionalna osobina ne znam.Procenite vi ________________________________________________________________________________________ Mislio sam da danas, , da napišem, recimo kako sam se ponovo odlučio da se vratim u Crnu Goru, kako sam odjavio državljanstvo, prijavio se u državu Crnu Goru, kako sam odjavio sve srpske brojeve mobilnog i totalno promenio sistem funkcionisanja.Da pokušam da izvedem zaključak o mom životu ove Božije 2008 I 2007-e-e godine, o usponu i padu, o padu i usponu.Dobar posao imao i izgubio.Puno puta bio kralj, pa popušio.Poželeo sam da kažem, kako sam ludo voleo.Kako sam tu ljubav izgubio, kako sam mislio da mi nema izlaska, pa se sada pojavljuje svetlo.Da napišem kako sam pobegao sa lopate, i na istu se vratio i pobegao ponovo.Da Vam kažem da sam se svađao i mirio, lupao i gubio.Da ne zaboravim da kažem, da sam bio odžeparen..Da sam imao novac i novac izgubio.Da sam pozajmio i kredit uzeo.Novac zaradio, dug vratio.Opet pozajmio i kamatu dao, kako sam sedeo i u avionu i vozu i autobusu.Kako sam se družio klošarima i akademicima.Kako sam imao izobilje sexa i bez njega ostao.Kako sam gledao lepe žene i za njima uzdisao.Kako sam sedeo u kafanama, jeo i pio.Bio pijan i treznio se.Kako sam izgubio prijtelje i nove stekao.Kako su me banovali i kako sam se svađao.Kako smo kopali ratne sekire i opet ih vadili.Kako sam plakao i kako su plakali zbog mene.Kako mi je umro prijatelj i kako sam umro sa njim. ________________________________________________________________________________________ Ko sam ja?Jedna obična budala.Kada se skinu sve šminke, povade svi umetci, skine najskuplja garderoba, ostajete goli.Vidite, sike će jednog dana da padnu, guza da se opusti, onu ''stvar'', ako je mala možete da povećate, ali i da je najveća na svetu može da pljuje ćorke...Ako pokušate da zanemarite i tu golotinju, da li znate šta Vam ostane? Glava na ramenima, pamet i ponos u njoj. I to treba da traje najjače dok smo živi. Imao bih ja sam se bi mnogo štošta da oduzmem, a možda i da povećam.Da li sam ja kao muškarac zadovoljan sa sobom?Samo ako je mozak Jovana Janjića, zadovoljan samim sobom, u celini kao čovekom, onda je Jovan i dobar muškarac... Nisam savršen, fizički možda ni malo, ali da li sam zadovoljan samim sobom i kao čovek i kao muškarac?I ponosan? I te kako.... Ponosan sam na svoju porodicu.Ponosan na svako ime u mobilnom telefonu.Ponosan sam na 16-oro mladih ljudi koji me slušaju.Ponosan sam što me na poslu uvažavaju.Ponosan što me pitaju ''...G-dine Janjiću, a šta Vi mislite''.Ponosan sam i na reč ''Gospodine'', kojom me oslovljavaju.Ponosan sam na sve poklone koje sam dobio.Ponosan na jednu predivnu posvetu koju imam.Ponosan na svaku poruku koju primim.Na svaki poljubac koji sam dobio, na svaku nežnost koju sam primio. Ponosan na jednog ekstra klinca, kome pomažem i sa kojim imam fenomelanan odnos. Možda sam ružan kao izvrnuto slonovsko dupe i možda mi treba kesa na glavi, za nekoga, ali i na to sam ponosan. Neka me mrze i neka me vole. Nisam sam, a sujeta i bezobrazluk su odlika glupog čoveka. Ne, neću nikoga nazvati bolesnim čovekom.To je uvreda.Uvreda zato što bolestan čovek može ili da se izleči ili da umre i da se spasi..., i na to retko kad i retko ko i sila Božija i moderna medicina može da utiče. A glupost... Hm.Od gluposti nema leka.Glup covek se rodi, od glupih roditelja.I deca su mu glupa.Jer glupost je nasledna osobina, i njoj nema leka. A najjadnije što se glupaci guze da dokazuju svoj deficit mozga. ................................................................................................................................................... E, da, ponosim se i na ovaj blog i na svakoga ko me čita. I ovako ne povezanog. Dođu takvi dani.
