Кончита без браде, Телетон, HARRAP, ЦИА, фрст лејди, а неко је заборавио да заврне чесму у Обреновцу од њих!
Можда сам имао мало више разлога, да ћутим протеклих седам дана. Нисам ја мутав, ни слеп, а још мање глув. Нисам ни анти-Србин, ни вучићевац, нити ми горке сузе лију због тога.
Само сам сматрао да треба да реагујем мало касније. Многи су сматрали да је право време одмах писати, критиковати или плакати. Да се не пушта ни минута, а да се нешто не каже или у корист Вучића или против њега. За поплаве пуно њих није марило.
Једноставно нисам могао да седнем, да нешто напишем. Заиста сам се саосећао са свим тим људима, скупила се помоћ како је ко од нас могао, покушало се. Тих дана, нисам гледао ни Вучића ни остале, мени су били важнији људи.
Међути, и мени, као и осталим Сорабима спласне дух пожртвованости са последљим ''Телетоном''. Отплаче с своје, одкука се своје, запевају мало звезде, одблокирају се канали, и ми се враћамо назад у своју колотечину из које нас невоља мало померила. Мало, али не и пуно.
Зашто тако кажем? Када се у земљи Сорабији створи култ Вође, он упакован у комбинацијом са титуларним Поглаваром, који је у рангу Јапанског Цара ( сви га воле и обожавају, али се не пита ама ништа ), а обојица изгледају као да су метле прогутали, њега не сме нико да такне. Ја то имам у непосредном окружењу. Идолопоклонство ка Вођи. Ко није са њим, он је против не њега, он је против нас. ''Ево ти Тадић и Ђинђић'', или ''Био Вам лош Милошевић''..., редовне су констатације свох оргазамољупца, наведених особа. Јако је битно у Обреновцу прошетати нежно плаву комбинацију са шпиц ципелама, или се појавити што код личних новинара типа Д.Ј.Вучићевића или Дневнику са истакнутим манжетнама на кошуљи...Или у лепом плавом џемперу са карираном кошуљом, док му кишица добује по наочарима, а руци му пакет воде, а народ коме је донео пре свега себе и своје умеће, аплаудира ли аплаудира... Стил им је одлличан, мени се јако свидео и мило ми је да су по води гацали скоцкани као са модне писте. То је било од животне важности.
Не критикуј Бизмарка, а ни Цара који га је поставио, а по најмање Фрст Лејди Драгицу ( само да Вас све подсетим то је она чија мама има дипломатски пасош и што паркира Ауди А6 у порту Храма Светог Саве )
Због чега криткика није добро дошла? Што се пичи са цензуром? Зашто критика Владе, друштва није добро дошла. Ако је у цивилизовасној форми, она је основ демократије? Па и ако је простачка и брутална, то морате трпети, хтели сте Власт? Шта се постиже глумљењем напаћених вођа? Шта се постиже дисцилиновање људи? И шта се добија ако грађанин каже:'' Ма што нам нисте раније помогли''?
Како Вас није срамота да оптужите народ да је крив за поплаву? Одговорности сигуран сам има, пуно је аљкавих и себичних људи који су својим деловањем запушили канале, бацали смеће, учинили да побољшају поплаве? А да ли су само они? Јесу ли они свих нас десет милиона? Шта је Држава учинила да их спречи. У кризне штабове су метнули све те исте корумпиране председнике општина, инспекторе, бахате милициајце, све не који су или који аплаудирају кримилану, безумљу и корупцији, а срамоте државу репрезентују? Па усран човек из гована не вади никога!
Кажете Жандармерија и Војска. Скидам капу и дубоко поштујем, само се не заваравајте. Та иста жандармерија мислим, у Нишу није омиљена. Копајте мало интернет. Пас коме се све човек мора захваљивати...Па то је њихов посао. Не могу само да тероришу народ и бију људе, морају некада да му и помогну. За име Бога, да ли заиста имамо тако кратку оамет да све заборављамо?
Где су остали људи, спасиоци, па да ли је могуће да они који су животе жртвовали, добију минут стајања у студију док Ненад Јездић држи монологе о Сорабињању на телефону људима? Ма да ли су они битнији?
Где је одговорност свих ранијих Влада? Од тазе пензионера из Коштунића, до оног мутавог са брадом, преко чубија са пендреком и коферчетом од вицегувернера? Који крмак се све у ланцу обогатио, са новцем за наспипе, која делегација је платила пут у божију матер од тих новаца, који локални функционер је кресао љубавницу и ждрао у ресторану, плативши парама које су му на компанијску картицу легле са другом наменом. Не браним ја Вођу, нити га волим, али аман људи земља нам се технички распада? Онај капиталац иде по Владама као удавача, а нема га нигде сада? Па систематски распарчавамо државу да би смо је предали на тањиру другима, а Сораби сада доживљавају оргазам са глуматањем и манжетнама, превртањем очију и учвршћивањем позиције.
Стичем утисак као да су појединци прижељкивали да се нешто овако деси, да би сеирили над судбином и лошим државним апаратом. Кажем, стичем утисак, не мислим да је тако.За сада.
И морамо да унесемо критику. Јер ако не унесемо критику, стећи ћемо слику да је све ово помало организовано од стране свих ових што су имали дужност да одбране народ од поплава. Да, да га одбране и сачувају, а не да само пребројавају мртве и самосажаљевају га док народ трпи хорор, за који ће на крају по речима Цара, сам да буде крив?
Нека буде јасно, нисам ја ни за скидање глава. Морамо макар толико да се еманципујемо да не сечемо столице на којима седимо, да не дижемо мотке када год мислимо да на то имамо право и да не сечемо руке до лаката. Не треба да стичемо слике да нас је проклела Кончита, да нас Енглези имају намеру сатрти намерно само зато јер се нисмо определили на страну Украјинаца, да нас Амер гађа, јер нас мрзи и хоће да нам свето Србско семе затре, али да ћемо опстати ако будемо аплаудирали у Телетону и слушали неке нове песме ( сетите се колико су нас силовали са ''Волимо те отаџбино наша'' и оном ''изворном'' Захаровом ''Видовдан'', тих 78 дана док нас нам нису рекли да је повлчачење војске и поклањање територијње победа-ваљда је тако у војној тактици, па после све остале оптуживали годинама за њихов неуспех, све до данас ) и бити бољи људи, већи Сораби, недодирљиви.
А по најмање да треба да жртвујемо јагње или девицу Посејдону или Нептуну или Водену, како год. Неће нас то спасити.
Све док се мало не едукујемо, не хватимо да промена Климе није ничији ћеф, да је све ово игра са много опаснијим противником од нас и да то није ничија идеја из досаде саздана, све дотле ће нас јахати они који треба да нас чувају и пазе. Да нас обавештавају да ли је било промена, да одговорно праве Штабове одрбане, да не деле ту позиције као крмад кукуруз. Да нам нико не прети, да нас нико не дели, да нас нико не протерује, јер је био неспособан да нам помогне раније-спавало му се.
На ивици је овај народ, али капирам да то воли. Не знам да ли смо пали, или се дижемо, али смо на узици. Волимо да нас жигошу и да ћутимо. Да су други криви за наше неуспехе. Воле да кажу, ти можеш у чамац, али твој љубимац не. Он ће ту да остане да га телевизија сними како пати. Узмите пар баба и две фамилије и пратите насловне стране, пичите да изазовете самислот у Сораба.
А где ћете даме и господо бити, када ноћас поново крене ''Ананди'' уместо поплава? ''Сила'' уместо вести и ''Накуша'' уместо извештаја. Време ''телетона'' је прошло...Хаписмо Галенику, поплава више није у моди, Јоргованка мора да промени фризуру.
Београдски маратон на Цвети, а ја нисам код куће
Г-дине Јањићу има ли скоро годину дана да се нисте оглашавали?
Тачно тако.Скоро годину дана.Нисам имао ни један макси сингл, модну ревију, нисам млатио стомаке'м у неком ријалитију, а никог нисам ни зајебао за пола милиона долара, баба ми није убила Дражу Михалјовића 1945-те, колико год ми је била сумњива, нећу у ту Европу, а и нисам смршао колико год то болеснике око мене интересовало, нисам посато геј актиста и даље подржавам Гадафија..., ма једном речју ништа ново.Просто не заслужујем да отимам другима бајте и бите на интернету.
Како сте?
Као попишан цвет.Алансер ми пукао, пуштам негде уље, примам зрак, а и кочиони трап ми није баш најбољи.
Шта кажу лекари, има ли икаквих помака?
За шта год да им се обратим, терају ме на дијету, ако одем због бронхитиса, морам да узмем оне лекове које они приватно прописују, у сваком случају нико ми не помогне, сем да ме додатно изнервирају.
А нервира ли вас нешто ових дана?
Ух...Одакле почети...За почетак ме нервирају саобраћајни милицајци, онда на то ме нервира мој радни дан, ту је паралелно са тиме једна група лудака која покушава да ме навиклује, али ротор не реагује.Многи покушавају да ме праве идиотом, један део њих ми сплеткари.Финансије ми јебаше сунце калајисано, опет превише хрчем, а и неки су ми ветрови по стомаку, па ме и они нервирају.А овако глобално, нервира ме плејада ових pussy ријалити шоуа, где је модерно бити крезуб, неписмен, смрдљив, где је нормално прдети у етар, псовати све на свету, сексати се ( секс није проблем, али нико не меће кондом ), где је добро бити глуп, безобразан и безобзиран.Нервирају ме европски политичари из Србије који причају да ако не пођемо у ту Европу усраћемо се као грлице од Страшног Суда будућности ( јес'кривак не знам можемо ли бити више унеређени него сада ), онај магарац што штрајкује глађу и сања фотељу, сви они који хоће да нас убеде да је лево десно а десно напред.Нервирају ме црногорске патриоте, ови што пљују на нас, пуно пута и на мене лично, без да им је икада ико ишта згрешио.Просто нас мрзе.И то ме нервира, јер није у бити једног праволсавног народа да мрзи други православни народ, али овде је то сада модерно.Исто толико и са истим основама ме нервирају и патриоте из мог народа овде, јер исто размишљају о оним другима.Већина иде по своје мишљење, на друга места а памћење је само селективно.То је сада у моди.
Ух, а има ли шта да Вас не нервира?
Наравно, таман посла нисам ја негативна особа.Одушевљава ме чињеница да је мој братанац у већ трећем месецу и да даље расте, да је добро и здраво, дивна је чињеница да и даље имам исте оне приајтеље и да ме и даље воле.Драга је чињеница да и на послу поред свег стреса имам доста драгих и милих људи, које поштујем и ценим, лепо је што је стигло пролеће и што смо сви живи, одлично је то што се трчи маратон у Београду, и наравно и даље је боље што имам више радости него нервозе у животу.
Ко Вам недостаје?
Београд, родитељи..., родитељи....онако баш!
На шта сте још увек поносни?
На своју супругу, на љубав која је и данас иста као и првог дана, на на памет коју имам и ако је имам.
Ко сте Ви да о вама пишемо интервју?
Ја сам мајмуне, писац питања и одговора стога пиши да те необријем лет лампом.
Што Вам је интревју овако кратак, ништа нисте рекли?
Тако ми дошло, немам ништа више да кажем, аи мањка ми памети да смислим шта бих још могао рећи.
Poslednji blog.Nema vise.
Nemojte očekivati da ću ovaj završni blog da pišem u kasne noćne sate, pod zvukom DM sata ili MTV-ija, dok Zećani spavaju..., niti da ću da ga kuckam u nekom internet kafeu i da se igram fancy bizmismena, još manje da ću vikende da trošim na ove gluposti..., ne nemojte.Ovaj poslednji pisani proser pišem u kancelariji u sred radnog vremena pa neka se zna.
Eto, njega ću pretočiti u jedan lepi intervju.Intervju sa samim sobom.Zašto?Zato.Svi me nešto pitaju, stalno me ispiraju, pa je ko’ velim red da i sam sebe nešto priupitam.A i kada ću, ako ne sada.
G-dine Janjiću kako ste?
Relativno dobro, hvala na pitanju.Malo me muči kurije oko na palcu i petica okuzalno karijes, čir me malo buca, ali sam u komadu.
Kažite nam, da li ste zadovoljni Vašim dosadašnjim pisanjem?
Da kažem da jesam.Naime, nisam nikada mislio da mogu da postanem Andrić, ali ako sam nekada nekoga nasmejao ili naljutio, ispunio sam misiju.
Kako ocenjujete trenutno stanje u Srbiji?
Kao sranje, da prostite, kroz gusto granje.Dobrim, jakim stopama koračamo nazad.Jedan određeni sloj ljudi je opet došao do enormnog bogatstva i određuju nam kako ćemo da živimo.Poplava političara, podgrejanih penzionerskih leševa koji nam sede u Vladi, zamrznutih nacionalista, urbanih managera, fancy šmency narkomana, plejade izgubljenih generacija koje nište ne rade, propast normalnog društva i opšte povlačenje u jednu kloaku fiktivnog mira, pravi jedan odličan fil za Srpsku tortu raspada.Mi smo već kao društvo pukli, ovo su samo brabonjci od kojih nas guzica najviše svrbi.
A u Crnoj Gori?
Isto sranje samo drugo pakovanje, na ijekavici naravno.
Pratite li ove forme Rijalitija?
Po svojoj koncepciji, to je vrsta programa koja skreće pažnju.Svi mi volimo da gledamo kako drugi prde, uživamo da gledamo šta je ljudima u tanjiru, da li se neko napio, plakao, kuvao, muzao, da li je neko psovao, hrkao, da li se neko klepio i kakav je sex tada bio.Uživamo da gledamo sve ono što i mi radimo, ali nemamo muda da prikažemo javnosti kakvi smo svi u suštini.I onda morališemo.Mi ništa od toga ne radimo.Mi se nikada nismo napili, psovali?Kada fancy dame pojedu salatu od hobotnice sa puno luka, ali pojedu to na urbanom mestu, njihova kaka u fancy klozetu ne smrdi?Miriše na jorgovan?Muškarci nikada nisu zaplakali, češali onu rabotu u prevozu, kopali nos?Niko od nas nije prao WC?Peglao, pravio turšiju.Ne volite sex možda?Puritanci ste ili ste u Celibatu?...Mogao bih još puno toga da ređam, ali bitno je da kakav smo mi narod u suštini, takav nam je i rijaliti.Mi se ježimo, jer vidimo sebe u svakom od učesnika.Od Eve Ras do Ekrema Jevrića.Svi mi ličimo na nekoga od njih, zato se toliko i zgražavamo!
Pomenuli ste moral, imate li moralnu dilemu?
Svako jutro kada ustanem spremim se da pojedem kofu govana tog dana.Spremim se da me cimaju i maltretiraju.Mislim da je svima nama prag moralnosti došao do pertli.
Imate li prijatelje?
Virtuelnih skoro dvesta, a relanih pet šest.znate kako, nikada me niko nije zeznuo dva puta, ali svi su se izređali po jednom.Stoga na sadašnji izbor prijatelja mogu samo da budem ponosan.
U kakvim ste odnosima sa tazbinom?
Bogu hvala, te ljude volim kao svoje roditelje.Imamo jedan otvoren i zdrav odnos.Oba šuraka su odlični momci a i svastika je jedna divna devojka.Na te odnose mogu samo da budem ponosan.Oni mi goovre da me nisu roditelji džaba vaspitali!
Ne dostaju li Vam roditelji?
Izrazito.Odnos koji imam sa njima, je veoma specifičan.Mešavina dečije razmaženosti i ljudske ozbiljnosti.To su ljudi koji su me sazdali i napravili da budem ovakav kakav jesam.Za sve što sam u životu uradio zahvaljujem njima.
Šta Vam još nedostaje?
Moj Beograd, moja Ulica, moj lift, gelender i moja ćenifa.
Da li se stidite ičega?
Da trenutno se najviše stidim toga što pojedinim meni dragim prijateljima ne mogu da završim par obaveza koje sam preuzeo.To su ljudi koji su mi pomogli kada mi je najviše trebalo, a ja sada ne mogu da im vratim onom jačinom kako zaslužuju.Uzdam se da će me razumeti i da se neće ljutiti na mene, jer je uvek viša sila u pitanju.
Čega se plašite?
Imam veliku dilemu kako bih decu izveo na pravi put.Da li bi ovo društvo njih ponelo ili bi smo uspeli da im žena i ja pružimo makar deo onoga što su nama naši roditelji pružili.Plašim se budućnosti.Veoma!
Pa šta može da se desi?
U najmanju ruku smak sveta 21.12.2012, a o ostatku da i ne pričam.
Da možete nešto da zapalite, šta bi to bilo?
Diploma, sve diplome do sada što sam stekao.
Što baš ona?
Zbog Vašeg pitanja o Moralu i o Srbiji.
Da li ste aktivni na facebooku?
Da.
Šta vam je tu pozitivno, a šta ne?
Pozitivno je to, što je nova tehnologija delimično vratila formu pisane reči.Doduše u elektronskoj formi, ali opet ozbiljan čovek treba da se dobro smisli šta će da napiše kako ne bi ispao smešan.Upoznaš mnogo finih i dobrih ljudi, pogledaš masu lepih slika i pročitaš dosta toga pametnog.Nerviraju me kojekave budale koje kače imbecilne statuse i idiotske slike.Malo manje me nerviraju ovi što citiraju razne romanse iz 21 veka o budibogsanama kojih pevača.Još manje, a ja sam među njima, me iritiraju ovi koji kače aforizme i mudre misli Crkvenih velikodostojnika i pokojnih filozofa.Na onu rabotu me nerviraju patriote koje brane srpstvo, i polaze na Kosovo.Takvim likovima bih zabranio pristup.Najlakše je biti patriota u kafiću i svojoj sobi.Piti espresso i srbovati.Oni uglavnom iduna Kosovo, samo da im Barsa prođe na tiketu i kreću.Malo me manje nerviraju naši fancy gastarabjetri koji nam kače slike celog sveta i pišu statuse kako im je lepo od Pekinga o Ria.Poštujem njihov uspeh, ali nekako je maliciozno seiriti nad nama ostalima, koji nismo upali u tu elitu, raznog osoblja.
Od kuda vi za volanom?
Trebalo mi je 30 godina da sednem za volan, ali kako sam seo kao da sam se vratio na maminu sisu i ne puštam.
Bez čega ne možete na pustom ostrvu?
Šta ću ja na pustom ostrvu?
Onako virtuelno?
Nafazol 1%, Ranitidin šumeći 75 gr, Gelusil lac i Katopil 25mgr
A koga bi ste poveli?
Nikoga.
Ni ženu?
Baš zato što je toliko volim, ne bih je izlagao potrebi da me vidi u animalnom stanju u kome bih bio posle prvih 5 minuta na ostrvu.
Kada ćete na dijetu?
A da li vama smrdi iz ustiju kada ustanete ujutru?
Ne, ozbiljno vas pitam?
I vi imate levu nogu kraću, pa vas ja ne pitam kada ćete je produžiti.
Neki kažu da ste lud?
Hvala dragom Bogu.Lud čovek se izleči, a da sam recimo glup kao oni koji tvrde da sam lud, gde bih to mogao da izlečim?
Za kraj, da li ste promenili svoju životnu dilemu?
Ne daj Bože.I dalje se pitam da li se ’’Jebem li Vam milu majku’’ piše sa velim V iz poštovanja.
Za kraj poručite nešto građanima, molim Vas.
Samo sa andjelima.
KRAJ!
NEMA VIŠE!
Platite šta ko ima, pa da begamo kući.
Kom opanci Tom I Džeri
U duhu normalnosti naš Sud je ove nedelje napokon oslobodio Generala Vladu Trifunovića sve krivice za ’’zločin protiv Srbije’’, koje je sada već G-din u podmaklim godinama učinio.Da napomenem, naime za neupućene, te nesretne 1991, predao je kasarnu Hrvatskim vojnicima sa svim naoružanjem i na taj način spasao 280 regruta i oficira sigurne smrti tog Varaždinskog Januara.Sa njime su optuženi i Sreten Raduškija, Berislava Popova, Vladimira Davidovića i Miloša Lukića.
Osuđeni su za izdaju i u tih 19 godina njihovi životi su bili pakao.Istini za volju, majke tih vojnika su upale i Skupštinu Srbije i cela Srbija je tada drugačije disala.Tada sam, ja bio još u osnovnoj školi, gomila facebook Srba se nije ni ispilila iz tatinog semena, mnogi fancy urbani grandovci si bili u pesku. Razne manekenke u pelenama, ženski berberin kusrsista u je još bila U Pizdestanu iz koga se dognala u Beograd, možda je sve išlo drugim tokom, a moji roditelji su još uvek bili neko i nešto na Ulici, i imali su neki ponos.
Nisu se Srbi bog zna šta pretrgli oko toga daq upam,te i oproste.Nisu istini za volju klinci ni znali šta je 06-og Aprila 1941 bilo, niti šta je Aprilski rat..., to je počelo da prolazi pored nas...
Neki Božiji delilac pravde je iskasapio jednog nemoćnog psa, manijaci su preplašili putnike u vozu za Lapovo i pretukli ih, jedan čovek je zaklao ženu, 63-godišnjak je silovao dete,čovek pobegao iz vojske i napravio razbojništvo, a Šariću je oduzeta imovina, dok je Dulić obećao 10 hiljada novih radnih mesta.
Moj otac je dve godine pre penzije ostao bez posla, moja žena je dobila otkaz jer jer bila bolesna, a meni kasni plata dva i po meseca i ne znam hoću li je primiti uopšte.E, da ’’farmeri’’ imaju oko 2 hiljade evra po nedelji učestvovanja u tom rijaliti šou, a generalni honorari su tako bolesno veliki, da ne mogu ni da se izgovore.
Inače, berebrin kusrsista je ulovio 12 ljudi koje će da budu, kandidati u njezinome rijaliti šovu ’’brisač guze posle sraćke’’.Neverovatno je ali tu je 12 ljudi koji su studenti ili koji su završili studije, poliglote, ljudi koji imaju obrazovanja onoliko koliko ta spodoba neće imati za tri života.Jedan od njih je dobio zadatak da analizira njenu pesmu.Zamislite da za par godina, profesori književnosti budu imali zadatak da izučavaju strofu:
’’ Glavobolja od vina,
A nigde aspirina, sinoć
Bila sam sa tobom pijana...’’
Umesto recimo Šantića.E vidite nesretni paćenik je pripovedao toj ženi o lirskom momentu jedne njene pesme...
Vraćajući se danas sa posla, kolega i ja smo slušali ’’srpski’’ radio iz Zete ( Podgorica ).U salvi muzičkih želja patritskog naboja javio se Zdravko ’’Srbin’’ i poručio pesmu ’’Ostroške grede’’.Njemu, svim syber i facebook Srbima koji kreću na Kosovo iz kafića, već 10 godina, a nikako da krenu jer su im gaće i dalje mokre na terasi i nije ih mama opeglala, svim kojekavim grupama za nacionalni prepord, zastave i kosovski nacionalizam na facebook bih poručio:
POSEREM VAM SE SVIMA POSRED MOZGA BOLESNOG
Od vas poštenih mi kurve ne možemo da dođemo na red.
Srbalji u rijaliti šovu bre!
Žiri je počeo da se skuplja.
Prvo je došla glavnokomandujuća.Sa sobom je povela svog Fifija od dva metra muskulature i kapacitetom mozga od 1KB bez USB-a.Uz ženskog berberina kursistu i njenu oplodnog bika priključili su se modni stilista iz Pržogrnaca, pisac SF romana i još jedan član tog poljoprivredno-estradnog ansambla.
Ispred vrata stiskali su se Srbalji.Nažalost većinom poznat kao narod bez morala i kao narod koji je prodao za jedan kredit sva načela, narod koji voli da ogovara, narod koji živi za nesreću, narod kome je mazohizam osnovni postulat života, pohrlio je na konkurs za dodelu subvencionisanih lajni lopatom od strane ženskog berberina kursiste.Jedan od srećnika koga izaberu imaće priliku da bude ponižavan, vređan, ugnjetavan i na sve načine obespravljen.Za to će naravno primiti nagradu u vidu plate, ali prvo će dušu prodati Bogu jer će sramotiti familiju kroz rijaliti šou, gde će ženski berberin kursista postavljati nova moralna načela života.
Srbalji će drkati od sreće kraj TV ekrana, jer drugi jednu govna, zlurado moleći Boga da svi poispadaju i da se svi sve više osramote, jer će Srbalji samo kroz tuđu sramotu upseti da pšrikriju svoju bedu i jad i svoju glupost i nesreću.Jer Srbalji samo kroz tuđu nesreću grade svoju sreću. Ako pokušam da zanemarim to što mi se ot tog šoua gadi sve oko sebe.Što imam definicuju za takve ljude, za ceo taj comeback u paleolit, ko da mi smeta?Pa dobro, ako je ženski berberin kusrista uspela u životu i postala uspešniji i bolji čovek od mene, toliko da joj treba asistent, pitam se što lepo nije raspisala konkurs preko neke agencije, pa da se lepo prijave putem Cv-ija pravi lični asistenti, ljudi koji su se bavili tim poslom, neko ko poznaje protokol, ume da organizuje dan, da pripremi sve da se zvezda odeća onako zvezdasto ( ne mislite valjda da su Anđelka i Bred Piš, što kaže moj drug Vlada, imali pojma gde je Bosna, ko su izbeglice i šta će tamo, i da su baš imali želju da u Bečićima baš u tom hotelu sede.Normalno je da im je sve papire i tekst neko drugi spremio )...
Ovako, pravimo rijaliti šou, prijavljuju se ljudi koji nemaju ni pojma ni ideju šta treba da rade, ljudi koji bi samo guzicu da nameste za udaranje jer su mentalni trećepozivci.Spremni su na ponižavanje, na jedenje govana velikom kašikom, na uvrede na sve ono što mi u suštini možda i nismo.
Jedva čekam taj smak sveta 2012.što ga najavljuju.Kakve smo sreće i za njega će da organizju rijaliti šou, a nas će da zaobiću.
Igraj mala na colove, daću konja i volove...
Orginalan način da se uteraju zaostale plate je štrajk glađu.Nažalost, čini mi se da u mom slučaju ne postoji ama baš niko ko bi mi poverovao da sam u štrajku, a rezultat istog verovatno bi se video na proleće 2014-te.
Ovu nedelju sam proveo u iščekivanju svog ličnog dohodka za mesec Studeni 2009.Toliko sam ga željno iščekivao, da sam jutros ( kada su mi javili iz baze u HN ), rekli da j’ Djoko pono’ platu napravio sačekušu na Cetinjsko-Nikšićkim semaforima, kude je Kolega Djoko morao poći da bi se dognao u Berane kuda se zaputio ( za neupućene Berane su južno predgrađe Brisela, samo malo dislociranije ), a s’ obzirom da je on poznat kao osoba koju rosno zabole uvce za sve nas koji ga čekamo od Novog do Berana, da ga orobimo, udenuli smo utvrđenja na gorepomenutim semaforima kako bi smo ga sadžgali čim mu vidimo tablice, još na osmatračnici na Cetinju. Tako da ako se izuzme njegov komenatr: ’’ E težak li je direktorski kuferat’’ ( ’mu met’em ja taj kuferat na ’’ono’’ mesto ), istu sam sa andjelima primio i istog mometa rasđenuo gladnijem ustijama ( banka, pošta, dragi i mili ukućani ), te je nešto čamotinje ostalo i za moju prknjaču.Taman do sledeće koju očekujemo Leta Gospodnjeg 2010.Obzirom da su mi u zadnjih mesec dana svaki dan govorili ’’biće, biće, u ove dva-tri dana.Moja dva-tri dana su baš danas se nap’la.I vala nameračio sam se na nju, sada ili nikad.Spavao sam u trenerci i patikama, u WC sam išao u Sredu, a sa obrocima sam prestao još u Utorak.Vojničke boje sam namazao sinoć, a one armijske ’elanke nam natrontao na sebe još sinoć dok je trajao Dnevnik na RTS-u.Rekao sam sebi a i bližnjima:’’Ja danas idem po platu i nje vrćem se brez nje!’’-Halal mi!I bio sam u formi.
Resto nedelje sam pored redovnih sranja na poslu, plejade glupih pitanja, raznih sekiracija i konstantne tenzije, koju određeni likovi u mom okruženju šire kao Milosavljević vakcinu za H1N1, dugim jutrima proveo kod lečnika.Šaltao sam se od liječnika opće prakse do onih što sebe zovu specijalistima.Bio sam čas kod pulmologa, čas kod kardiologa, čas kod mog lekara.Definisali su malo koksakija, pa jednu malu upalu, pa malo alergije na vlagu, pa malo rinitisa.Ali mi niko nije rekao kako da smirim kašalj zbog koga sam se i javio lekaru.Svi su me slali na dijetu, svi su me maltretirali time kako sam debeo i kako mi srce pliva u masti ( a da ih vidiš kako oni izgledaju, sačuvaj me Bože kao da ih je Pikaso slikao ), niko mi nije dao nikakav odgovor, ali sam na kraju stao u red sa penzionerima i evo u nepunih tri banke, već svako jutro pijem četiri različite pilule, koje su mi ti patolozi pripisali.
Došao sam do zaključka, da je za zdrav život najopasnije živeti za početak, a ja... ja prosto volem nerandže, no trpim...
I tako od nedelje do nedelje....Idemo dalje....
Daj mi bože sira i 'leba i malo plate, to mi treba-Povratak odjebanih III deo!
Puno je vremena prošlo od mog poslednjeg pisanja.Istini za volju, nisam imao amam nikakve inspiracije i verovatno me je taj zajeb i držao više od šest meseci.A, i saznao sam indetitete mnogih ljudi koji su me ranije čitali.I svi su mi govorili ''Piši mišure'', a mene je tako boleo hemoroid da se malo pokrenem u tom pravcu.I mislim da u wordu imam jedno 10-ak početih blogova i negde ću sigurno da izdam udžbenik ''Blogizam za početnike-10 polu napisanih''-završi sam blogova.I ne znam od jutros ( mada znam, a to ću reći na kraju ), šta me je to sada dogonilo da se dovatim tipkovnice, što bi ono rekle komšije. Sve Vas verovatno zanima šta sam koji đavo radio ovih šest meseci. Da li sam bio na pragu otkrića leka za svinjeći grip, da li sam išao u Teheran kao pregovarač, jesam li slao ambasadora u Prištinu, da li sam promenio pol, pa sada postao Nervozanka..., e pa reći ću u pero ovom elektronskom lapisu-svirao sam klincu kao i do sada! Naime, negde mi je nešto dokurčilo tokom leta, i lepo spakujem ja u Avgustu pinkle, i sa sve životnom mi saputnicom pristanem na jedan ''odličan'' posao u Beogradu.Iznajmim stan, preselim se, sve to platim skoro 2 tisuće evra i preuzmem dužnost.Međutim po prvi put za 30 godina života ja se ne snadjem, ne snadjem se u gradu u kome sam rođen, gde sam se školovao, prohodao, demonstrirao.Pošao sam iz njega sa 20 godina i dva kofera, a vratim se sa 30, ženom i 32 paketa i jednim kamionom stvari u deo grada u kome nisam živeo, među ljude koje ne poznajem u grad kome više nisam pripradao. Jebi ga, mislio sam da ću pošto sam uvek bio prvi seoski sokalni volista, da budem tenor i gradu.Međutim, nekako se nisam snašao, a shvatio sam da je gudalo isto i u selu i u gradu, samo je bitno na šta sam mozak narikato.A ja sam ga nariktao na selo.Očigledno mi ova daljina od Beograda, čitava ova nepoznanica sredine u kojoj živim prija i moj ego i sujeta su nahranjeni do bola, čim mi je sve samopouzdanje vraćeno nazad, mojim vrlo brzim povratkom u Crnu Goru.I evo, svaki dan mi je isti, ljudi su mi ok kao da nisam ni išao.Pozicija odlična, posao ok, fali mi samo plata koja kasni, ali da ga 'beš tužnjikavog, nadam se da će se i to stabilizovati.Još uvek nismo počeli da prknjaču hranimo ragastoima i ne pasemo detelinu-znači živi smo. Baj d vej, nisam imao neka tekuća sranja ove godine po ostalim pitanjima.Par puta sam se napio-onako iz meraka, kupao sam se i u moru i u Cijevni, jeo sam i pio, čir me je na preskoke zajebavao, fensirao sam se aviJonom, pazario novi telefon i tri komada bele tehnike, učim da drajvingujem ( sramote mooje, mator čovvek ) a što je nabitnije sa mojom Zoranom sam se bratski dogvorio da idemo do kraja-zajedno i taj kontinuitet je najbolje što mi se ikada desilo. I ove godine sam igrao sa životom nerešeno, ali je trenutno moj Gem! Otisšao Hitler kod svetog Petra i kaže: Daj Petre vrati me na zemlju samo da odradim još nešto! Petar: Ma nema šanse, ti odmah ideš dole u pakao!!! Hitler: Daj stvarno, još samo jednu stvar! Petar: Koju??? Hitler: Pa da ubijem još 100 000 cigana i 1 Belgijanca! Petar: Shto Belgijanca??? Hitler: Pa vidish i da tebe boli kurac za cigane!!!
РЕВОЛУЦИЈА
У немогућности да направим било какав пристојни наслов... Пријавићу своја писанија овоме сајту само да се огласим да сам међу живима.Немам народе, никакву инспирацију да изопштим било шта што би се могло читати и да покушам да макар на наеки начин орасположим виртуелне путнике намернике који читају мој местимични саопштај за јавност.
Ма колико ја на око изгледао и више него попуњен, има у мени једна огромна рупа.Рупа коју је ова наша људска глупост и издрндавање направила.Та празнина, тај осећај пусте клозетске шоље, када се помеша са дневним стресом даје један микс пролива.Е у таквом стању сам ја јако дуго. У последње време у послу, у приватном животу људи око мене се све некако реорганизују.
Све креће нешто испочетка, опет исправљамо криву Дрину, постављамо ствари испочетка, а у суштини вртимо се тамо где смо и почели. Тај круг у коме нико ништа не промени у нашем народу има једну лепу реч-Револуција! После ње смо сви задихани.Првоборци су крвави.Друштвено-политички радници уморни, Управа забринута, народ зајебан..., а сви се лажемо како то радимо из виших интереса, за добро неког непостојећег обичног човека.
Изгледа је револуција мој цео живот.Где год се окренем, неко око мене тражи криво дрво да се беси, појединци се хапсе, главе падају, а највише узима се замаха на послу. Револуција једе своју децу.Дође неко и подвуче лењиром црту и све нас смести у исти казан за динстање.Сви не смемо главе да померимо.Сви смо не наместили и чекамо....
Стално нешто чекамо.....
Одосмо у божију матер чекајући.... Имам ту празнину у себи.
Осећам да се ближе моменти да изађем из револуције.
Нисам ја никакав Жикица Јовановић Шпанац и Бошко Палковљевић Пинки....
Морам нешто да мењам..., јер ћу постати део система... а то никада нисам био.
Парна машина је већ измишљна, што тражимо непарну?
Једење гована великом кашиком, као доказ принципијелности у нас
Доста је времена прошло од када сам последњи пут се огласио на овом месту.Имао сам истини за вољу, доста посла гледано са једне стране, заиста и, а са друге, долазе неке лепе, корените промене у Компанији где једем лебац.Да се разумемо, нећу ја да нешто причам противу промена, али истакнути и заслужни другови и другарице са борачким значкама уз ревер прикаченим, почели су да џебу, нас обичне грађане.то је онај монофазни секс, када смо сви пасивни и ћутимо.
Исцрпљујућа преписка чувених мејлова копираних на топ управу, утркивање појединих шупкова ко ће бољу позицију заузети, у плејади испраних мозгова..., тај тупи стрес од којих прегорева и штекер на који сте прикопчани, претвара вас у оног прастарог ''лампаша'', који не вреди ни сувог клинца...Заболи су ми антену од позади, па ме сада координирају/штелују које сигнале да примам, а антена домаће производње, па слабо ферцера.Људска глупост и увреда интелекта, постала је саставни део наше садашњости којој морамо да се клањамо.Схваташ да те није акао само онај који није хтео.Поносан си на чињеницу да још увек има људи који не желе да те кецају.Окрећеш се сваки дан око себе као празна каца за купус, тражиш мало простора да се узупчиш, мало реалности да те неко саслуша...а од свега добијеш само ону работу да јој свираш...што и није тако лоше.
Са друге стране, нисам имао неку поесбну мотивацију.Ово сивило и смрад из клоака у којима живимо, сјебане вести, сва жива срања овога света, која прочитам, видим, просто ме пребацују на offline статус.
Био сам до куће.Зорана и ја снимили целу парохију, саслушали шта се слушати могло.
Провели смо један диван викенд са мојима и са њеном тетком, дружили се, покушали да сваримо оно мало нормалности што је у нама остало.Гледао сам у сјај очију мојих родитеља...и добро је.Још им сијају очи, још функционишу како треба.Мог ћалца су макли са посла, без отпремнине, па га вратили на месец дана..., братовљева говна су малим порцијама, за сада, али још испливавају и баш тако сервирана у малим порцијама смрде све у шеснаест.Преживели смо прве ударе...надамо се да ћемо и остале дочекати на ногама!
Док нам и њих не пребију.
''Ma ko to kotrlja buriće u podrumu, bre!''...
…što bi rekla moja mudra prababa Radojka aludirajući na proces izletanja vetra iz ljudske prknjače, odnosno, u narodu odomaćenom terminu-za reč prdac, prdenje.Pored manjka inteligencije I ljudske gluposti, osobno me nervira I loša espresso kafa, domaća kafa ako je tanka, špricer koji je vruć, masan burek sa mesom ( jer ja volim klot ), jagnjeći zaponjci ako su presušeni, ukenjana klozetska šolja na poslu, taksista koji se čuje na znoj I neobrijane ženske noge I brci na istom spolu!Međutim u ovoj paleti, nisam stavio ono što mi najviše ide na ganglije.Dobio sam danas kratak sms sledeće sadržine:‘’Ciao Jokii, kada cjesh da dodjesh kod nas?Hocjesh li powjesti I Zoranu.Iwan I ja cemo te cekati u ‘’Mashu’’.Pozzz…Ja sam odgovorio:‘’Ciao, ne mogu, baba mi zakachila hronichnu upalu hemoroida, moram da joj mazem guzu ceo dan!Pozzzzz’’Dakle, bando ne pismena, da vam ja …. Sve po spisku kulovskom!Jebalo vas vaše W, CH, SH, POZZZ, da vas jebalo!Pitam se da li je ovakve primerke majka umesto na sisu, dojila na kućište!Pa da ima neke pravde, Vuk bi se u grobu prevrnuo. Ne može se ono što je čovek snagom svog uma i slobodom svoje misli otkrio i stvorio, objašnjavati imaginarnim pojmovima.I džaba fakulteti, džaba razni menažmenti I fancy pristup životu.Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme.Kuda idemo I kuda se krećemo?
Jesu li nam vrane baš toliko popile mozak? Izgleda da smo na Balkan došli iduci za stokom.More nas je sprečilo da odemo u Afriku u koju smo se bili zaputili. Ne morate biti bolji od drugih, budite samo najbolji što možete.
Uh, kuda idemo....
Na poslednjem popisu stanovništva, izjasnio sam se kao ateista.Želeo sam da se izjasnim kao Eskim, ali me nisu saslušali.Prosto nikada nisam imao ni potrebu, nisam osećao ni neku privrženost religiji kao pojmu, tako da sam sebe definisao u tom pravcu.Međutim, da bih sa nekim pokušao da polemišem o religiji, kao o pojmu, kao o sastavnom delu mnogih umova, do sada sam pokušao da sebe edukujem o religiji što više mogu.I sa etnološke strane i sa kulturološke strane.Za pravoslavne hrišćane, nas Srbe ovaj , kako kažu najraodsniji dan, treba da bude simbol vraćanja porodici, miru..., uslovno rečeno i životnoj umerenosti.U poslednja dva dana oko mene je sve samo ne umerenost.Počevši od celih stabala ( a svako iole religiozuo edukovan, zna da je i jedna grančica badnjeg lista isti simbol kao i drvo ), preko pijančenja, bahanalija sa muzikom, zaista odaje utisak čemernog stanja duha našeg naroda.Da sam iskreni vernik, da se celog života pridržavam kanona Pravoslavlja, povraćao bih na ovo što se dešava.Međutim, najbolesnije do svega mi je sms pravoslavlje.Sve ovo pišem, jer sam od jutros dobio samo sijaset smsova bogohulne ( u najmanju ruku ) sadržine.Citiraću samo par:
- ’’Ljepšeg jutra od jutrošnjeg nema, kada se Srbin u Badnjake sprema!U srcu mu ima samo htjenje, a u pamet Hristovo rođenje.Srećno badnje jutro’’-Ne kontam smisao rime
- ’’Dobro jutro srpska glavo, slaviš jutros ono pravo srpsku slavu Badnjeg jutra, a i Božić ide sjutra.Ko je srbin neka slavi, neka se divi svetoj glavi!’’-???????
- Ko je Srbin i srpskog roda, ko se nije izrodima prod’a, ko vjeruje Bogu i Božiću, ko se nije prodao Dedejiću ( poglavar nepriznate Crnogorske Pravoslavne Crkve ), sa tri prsta svako ko se krsti, ko je junak i karakter čvrsti neka živi u sreći i zdravlju i neka mu se ostvare svi snovi i neka ga Gospod blagoslovi i neka sunce sreće grije, neka ga čuva Sveti Vasilije!Srećno badnje jutro’’-Bez komentara
- ’’Plamte puške pomozi Bože, badnjaci se srpksi lože, poturice koje pate, neka se svojoj cjeri vrate, da iz mraka ih krst vodi.Mir božiji hristos se rodi!’’
- ’’Na ovo badnje veče Predsedniče Obama okreni se ka nama.Pogledaj nas garavi, mo smo dobre naravi.Nas su Srbe jebali i kada nisu trebali.Mi smo se kuražili, samo patku tražili.Molimo te leba’ti nemolj nas ti jebatiVis te crnci kurati, nemoj nam ga ugurati!Sretno badnje veče!’’-Ovo nije napisano kao šala stiglo je kao ozbiljna čestitka od starijeg čoveka!
Neka je sa svakom srećom svima koji slave i nazdravlje Hristovo rođenje.Nadam se, a i dalje verujem da sledeće godine možemo biti makar malo pametniji, jer to nažalost, sada nismo.
PS!Kako da budemo normalni, kada Diknić gasi sijalice radi štednje!
''Гледаш ли ти ону Карингтонову серију?Гледам па шта!Како па шта, па тамо се не зна ко кога гузичи!''-Жика Павловић
У принципу не држим до јавних-комуналних весеља за Новогодишње празнике.Не волим да мичем пркњачу из куће, онако сам прасеће-сарамсто оријентисан.Додуше, радим као запрежно стајско магаре до осам навече, па те Благдане проводим код куће махом у неком окружењу нормалних људи.Тако је било и сада.
Заиста, нисам имао намеру да макнем нигде из куће, међутим мој другар Веско ми је више пута сугерисао да би био обичај да се макнемо из куће 01 јануара... Одабир је пао на ресторан ''Рибница'' култно, социјалистичко место града Подгорице, где су многе генерације стасавале уз предјело, мешано месо са пекарским кромпиром, мешану салату и марагрин колач...
Тако и ми јуче....
На улазу се све променило, само је неумољива баба сера остала иста.Осећао се дух комунистичког кењања.Столови поређани као скамија са салевтом смотаном у купу од јаког таригуз папира... конобари са проширеним венама, предјело са разним димљеним пиздаријама, сиром који се склања са тањира само хируршким путем, кромпиром који је из доба Доситеја, месом од животиња умрлих природном смрћу у дубокој старости, тандрчак хипер сензитивном музиком и гомилом средовечних госпођа са уградном пластиком као да је од Трабанта, омладинкама које су напупеле као квасац у крофнама, средовечном господом са метлама у анусу и омладинцима који су довучени као и ми без воље, толиким метрима идиотизама једним те истим колцима... и све уопштено гледајући време је стало негде око Бољег Живота.Фалио је још само Гига Попадић и да дојам буде учинковитији.
И не знам, да ли сам ја у криву, али цео тај амбијент ми је не знам како пријао!
Када сам би мали, сматрао сам да сам другачији од осталих, и био сам поносан на то.Сада схватам да сам другачији од фругих и нимало се не поносим тиме.
Нека нам 2009, буде милиметар боља од 2008!И то је помак.
''Одем ја у МУП!Добар Дан!Добар Дан!Ви сте тај и тај?Ја сам тај и тај!Данице, појачај радио можда нас прислушкују!''-Илија Чворовић
У овом мом колумном блогерисању које спроводим, још увек без цензуре ( машала ), према некој логици, приближио се моменат да напишем последње редове у овој шантавој 2008-ој години.
Прави је моменат да у пулицерском стилу направим неку ретроспективу овог срања иза мене.Па, то ћу и да учиним.Не таксативно, по месецима, већ ћу метнути збирно шта ме је све ове године извело из такта и увело у исти.На првих и других шест месеци!
Почетак године сам дочекао као свеже шутнути момак, који је преко ноћи отишао 500 километара од куће.Тај бол, шупљи односи у мојој глави нова/стара средина од мене су произвела човека који је прерастао у највећег мизантропа и намћора, блиског флаши.Бог свети ( ако га има ), сведок је да се цео Јануар нисам трезнио.За цео мој живот нисам попио толико неконтролисаног алкохола као у Јануару!И никада нисам био већа будала и магарац као Јануару.Ту срамоту коју сам сам себи приређивао, не бих пожелео никоме.Крај зиме и пролеће дочекао сам, затрпан послом и обавезама, са још увек честим алкохоним испадима, за које се кајем.
Али пролеће ми је донело Зорану и једну врсту отрежњења.То предивно биће, које ни једним потезом није наговештавало да ћу сву срећу овога света, барем за сада, доживети са њом, ушло је тих дана у мој живот...Почео сам да стабилизујем агрегатна стања и да се дозивам свести, када ме је нека јебем ли га која сила, опоменула да сам превише свирао клинцу...У року од 15 дана ми је регистрован чир на желудцу и крајем тог јебеног Маја ме је срце окинуло.Онако као ударника, на терену...Тог момента, док су ме возили у Ургентни центар у Подгорици из Никшића, мислио сам само о једном:''О Боже, ако морам да умрем немој да то буде на старом путу Даниловград-Подгорица'' и ''Да ли имам чисте гаће на себи?''
У послу ми је све ишло Ок.Успео сам да увежем две ок позиције да се мало пласирам и да у континуитету останем у првој лиги и данас.Ако је ово прва лига.
Грешио сам.
Огрешио сам се о пријатеља кога и дана данас волим највише на свету.Нисам испоштовао договор који је био тако обичан и једноставан, у почетку, јер нисам могао, после из не знам ког разлога нисам хтео.Негде у том магновењу сам погубио конце и са њиме разменио асортиман увреда.Повређене сујете, усраног мозга, сматрао сам да сам у праву.Нестали су ти конци....А много ми недостаје и учинио бих све да пређем преко речи и само да га загрлим и да се напијем са њим.
Недуго затим, почела је породична Голгота.Мој брат, онај старији, добри упетљао је себе у ланац лажи, интрига, превара...упетљао је себе у нешто што вековима ни један члан нашег домаћинства никада није имао ни у мрви последњег дела мозга.Губитак образа, губитак доброг дела пријатеља, црвенило нас који нисмо ни зашта криви, претње, уцене, малтретирања, обележавале су Јесен скоро до почетка Зиме.Одлазак некретнина буд зашто, враћања дугова које су други узимали у наше име, болести, ломиле су трећу четврт ове године.Постоји нека кврга у људском уму, од које нормално васпитаван човек реалних људксих догми од себе направи бојанку, а од људи око себе папке.Осакаћени смо и осрамоћени и као такви коначимо 2008, најгору у нашим животима.Чини нам се да и смрт некога од нас, је могла да прође са мање помпе.Уздамо се да ћемо следеће године прескочити змију зла и да смо са овим окајали све грехе, ако смо их према некоме и направили.
Са бившом љубави сам почео, са њоме завршавам.Трудна, је и скоро ће се породити.Моји пријатељи су ми то казали пре два дана, желећи да ме поштеде, евентуалних лоших момената у себи!Али, поносан сам на своју реакцију.Ставио сам тачку на то и искрено јој желим да све буде у реду.Дубоко у себи верујем да ће њена врхунска интелигенција и образовање испалтити и да неће себи дозволити да остане у сенци оца и брата и да овим не ставља тачку на рад на сопственом ја.
Да рекапитулирам:
- Попио сам корпу
- Добио сам јак посао
- Јео сам говна великом кашиком
- Заљубио сам се
- Пропио сам се
- Отрезнио сам се
- Сабирао сам се
- Одузимао сам се
- Боловао сам
- Болујем
- Волим
- Радим
- Изгубио сам
- Добио сам
- Био сам тужан
- Али сада сам срећан
Овај период између порођаја и с'аране, зван живот и ја смо у 2008 играли симултанку.
Нерешено је!
Машала, са анђелима до 2009, желим свакоме да буде бољи човек него у 2008-ој.
Јован Јањић
Руменка:''Лако је било да победиш, када ми је дете било пијано!''-Радован Трећи
Живот живео у некој убогој празилуковини један чобанин...Тај чобанин имао је са собом све овце из своје месне сеоске заједнице.Обзиром да је био модеран чобанин, био је опремљен свом дигиталном технологијом овог света која је изашла на чобанско тржиште, имао је солдине услове, редобан доходак, социјално, а и решено питање секса ( сношаји са овчицама су се убирали као пауза за топли оброк ),Дакле, слободно овог нашег чобана можемо назвати ''Менаџер за контролу одржавања сточног фонда села'', обзиром да је имао и лиценцу!Од малена је показивао да образовање није његов прави пут, иако бистрог сељачког ума. Он је све то компензовао радом на менаџерисању патлиџана. Он је у својој првој години агрикултурисања бележио у просеку 317,4 убрана патлиџана за просечно 15,8 минута проведених на њиви. Са оваквим импозантним бројкама наставио је и у даљем развоју што је резултовало троструким добијањем годишње титуле по имену "Замало МВП патлиџанских манипулација сврљишког округа". Овакав успех није прошао незапажено ни код челника пијаце у селуоји су одмах приметили његову марљивост, шеретску персону и непогрешиву интуицију да одабере комбајн који троши најмање керозина (у то време је бензин био скуп, па се становништво одлучивало на јефтинију варијанту коришћења керозина који се тада још увек добијао прокувавањем цвекле). Убрзо затим, млади чобанин добија сталан посао на тезги с лубеницама. Ово је значило мање рада на њиви, а више времена да употреби своје шармерске способности и смисао за адвертајзинг. Забележена је ненормална продаја лубеница, а полако су и кренуле приче о његовом љубавничком животу који је био и те како активан (уколико данас у селу и околини сретнете необично велик број људи с црним брковима, као његовим и шеретским осмехом, свака случајност је намерна). Зна се да је он био машала бећар, али је у свим каснијим интервјуима вешто избегавао одговор на питање "Да ли је истина да чобанин први пут оно ради с овцом?" Такође, јако млад се и први пут оженио девојком из суседног села. Брак се окончао после нешто јаче од годину дана јер он није могао више да поднесе њену навику да тресе мрве са стољњака у каду уместо кроз прозор. .................................................................................................................. Е, сада, његов опис радног места био је да редовно пописује и чува овце како би служиле сврси, нашим драгим сељацима.... .................................................................................................................. Међутим, село као село, државна школа зајебавања, почело је нашем драгом чобану да касни са регресом, па са платом једном, другом, трећом, седамнаестом...., а сваки дан су придодавали по две три овце, овце почетнице, овце у пензији, овце које не дају млека, овце са стелт апаратом у пркну, које се загубе.... .................................................................................................................... У нашем чобанину је тињао бес.Хтео је да нешто предузме, да казни село, да им покаже ко је он.Да са њиме нема зајебавња, да је непроменљив као резолуција 1244, да је он тај без кога село не може. ...................................................................................................................... И?Шта је наш чобанин урадио?Одсекао себи пишу!Узео сечице и цап!И без обзира што је искусан берач водокотлића, инструктор подводног хеклања и једна од најсветлијих "културних" фигура у Србији с краја ХХ и почетка ХХI века, чији карактер је претежно земљораднички и сточарски, премда коинцидира и са пијачно-мешетарским. он је себи одсекао пишу да покаже селу да је човек од речи И даље чува овце, али не може да се сноша! ......................................................................................................................... Наш чобанин је доказ да част и образ и понос су најпречи.Овим гестом је осакатио пола села! ........................................................................................................................ У Великој Србији и језик је велики. Креће од Вука Караџића преко Зубиног потока па до неба и све то као што је написано јер се на овом великом језику не размишља и то се сматра за главни недостатак ........................................................................................................................... ДОБРО ДОШЛИ У СРБИЈУ!
Da bi nadmudrio mudrost odneguj vestinu slusanja...
Neka je sa živ žanr u kome ne moram da pazim šta škrabam i gdi lajem!Poželeo sam da opet, evo posle skor mesec dana opet napišem reč, dve o mojoj porodici, ćžaletu i kevi, opet da napišem neki redak o bratu, da kažem, kako se opet približava skoro peta Nova Godina bez njih, kako sam prerano okitio jelku i raspizdio se se emotivno, stavio sam jelku od 2 metra i skrcah dobar deo plate na nakit, okitismo je...Dolazili su mi na san, velika jelka u bratovljevoj i mojoj sobi, sa retkim staklenim nakitom koji je negde zaboravljen prošao još II Svetski rat!Da, moja prababa i baba su bile oni gradski firkovi koji su od Švaba čuvali u podrumu i nakit za Jelku..., dolazili su mi momenti da se spakujem i odem, da okitimo jelku, da sednemo kraj nje i da delimo poklončiće jedni drugima....Nije dete izašlo iz mene.Zorana i ja okitismo pola zida, lampice ''vuču'' struje dovoljno za restrikciju..., sve je lepo, ali mi smo načeti kao familija.Neće biti jelke više, neće biti tog kontakta više..., svi smo na toj strani motke i to one usrane i klizamo se na njoj.Mrzim što se raziđosmo, znam da je neminovno, mrzim sva sranja koja nam se desavaju, ali 'ajde!
Pojeli smo govna velikom kasikom, sada se trudimo da metnemo malo vanilin šećera, da se makar lakše uzme ta ''repeta'' koja nam sledi. .................................................................................................................
Car Lazar: "Kad uporedim nasu pobedu i tvoj poraz ..."
Bajazit: "Poraz? Moj?"
Car Lazar: "Tvoj poraz je, Bajazite,u tome sto ne vidis u cemu je nasa pobeda!"
....................................................................................................................................
Pre neko vece u nekoj kafani na Skadarskom jezeru sam metnuo, Bog me dade alavog, u usta nesto sto je odavno preminulo prirodnom smrcu ( pokojni šaran ) I nisam bas bio najcistiji u glavi, te nisam primetio da sam pojeo blazenopocivsu ribu, koja je korene zapatila verovatno kada je na mesto jezera, bilo jos prostora sa dinosaurusima Prijatelj sa kojim sam sedeo je doputovao iz Danske.Covek evropskih shvatanja, strucnjak svog posla, Danac, olicenje Evropljanina I kosmopolite, pojeo je sve, popio za nas trojicu, istorokao se za cetiri osobe, kresnuo neku cicu koju je doveo sa sobom I evo ga jutros, zdrav, normalan, prav…, a ja kapitulirao na drugoj lozi I procureo od ribe, jedva sam se dovukao do stana, nisam mogao da ustanem, trenutno pijem drugi zbun nane, a ‘’perfex’’ se vise nikako lako ne brise, kao da svojoj manekenskoj guzi, prinosim smirgl papir za tehnicko obrazovanje u petom razredu osnovne skole. I to pred pokojnim Omerom, koji mi je isto predvao.
Sviramo k...u, samo nikako da se dogovorimo ko je terca, a ko kontrabas!
.................................................................................................................................
