Kako je najlakše čabrirati!
Došao sam do zaključka, da mene treba obesiti na sred Terazija da visim.Jer, ja sam tip čoveka, kome kada nije dobro od prežderavanja okrivljuje Tadića, kada se napijem, krivi mi Sindikati, kada opalim mali prst o fotelju kriv mi arhitekta..., ma sav sam jednom rečiju nakrivo nasađen. Tako je bilo i juče. Ne znam kojim poslom sam se po podne izvukao iz stambene jedinice, koju popularno zovem ''Iglom'' i završio u centru grada.Podgorica, grad u kome stanujem, ima paklena leta.Ovde se noću nekada ne spušta ispod 30, a danju ne moram ni da govorim...Popizditis u malom.... Ali, ima i lepša strana., negde na početku Ulice Slobode, nalazi se poslastičarnica ''Malo Korzo'', poslednji primerak prave poslastičarnice sa velikim pločicama i stoličicama, radnja u kojoj je majstor i prodavac i ima onu jednu obrvu preko oba oka, tamo još uvek ima boze, a sladoled nije u prahu... Alav i guzat kako me Bog ( ako ga ima ), dade, redovno batalim sve obaveze i pozicioniram se da omaltim sve što imaju od kolača.Medjutim juče sam toliko prokuvao da sam seo i po prvi put posle tri godine, nisam jeo kolače.Legao sma na limunadu, u manje od 20 minuta popio sam dva litra limunade.Kao da ću umreti, kao da nema sutra... Potom.... Na te dve litre limunade, dodoajte dve rakije kod mog druga Noleta, koje inače ne pijem.... Jedan ''Kapri'' To sve do kuće.... A tamo..., obično voće i ja nemamo diplomatiju razvijenu.Shvatamo se samo ako je jagoda u čokoladi i ako je jabuka u prasetu..., medjutim dobijem ponekada voćni napad i onda sam nehumano alav... Pojedoh jabuke, grožđe i nektarine ( breskve ne jedem, te dlake me asociraju kao da jedem bradu Mirka Cvetkovića ) i krišku lubenice...Ništa jako, ništa masno i ljuto, sve dijetalno....Priznaćete. Pa sam napisao jučerašnji blog... Pa popih šolju mleka... Legoh.... Klima bije kao luda, ja hrčem, a revolucija u crevima počinje... Od dva pa do jutros, duša i dupe su mi izašli na nos.Mrzeo sam sebe, mrzeo sam mamu i tatu, što smu imali sexualni odnos i napravili me, mrzeo sam voće, toalet papir i Kineze zbog kojih sam sve to uradio.... Kroz stomak mi je prošao Lokal Pančevo-Resnik i to u špicu... Sedim sada u kancelariji, pravim se da radim nešto važno, imam cvikere na licu, a suštini, dupe mi je kao volan od Fapa, duša kao Đakona Avakuma, glas kao u Sene Ordagić i to bez Ljube Kešelja, a namćorluk na nivou Uga Čavesa. E 'bem ti taj zdrav život!
Hajmo Jovo nanovo
Vrtim se oko sebe. Ima boga mi skoro četiri meseca, kako sam na jednom normalnom, ako ih ima uopšte sajtu, prekinuo pisanje svojih razmišljanja.Svi koje sam pozvao da me pogledaju, da vide moje pisanje, znaju kakav mi je mentalni sklop i o čemu mogu da pišem.Pokušaću da namažem red gluposti, red namćorluka, red nekog svog duha, red ventila i da napravim sendvič koji neće smarati ljude oko mene, barem se ja tako nadam. Dakle, počinjemo. Pre svega, nazvah ga, ''Kada su cvetale budale''.Istini za volju, na ovim našim prostorima, nikada budala barem nije falilo i ja se svrstavam u jednu od njih.Malo sam bio poljuljan, narodskim jezikom sjeban, sve mi se vrtelo u glavi, nisam imao volju ni da se potpisujem, a kamoli da napišem neku reč.E, sada okrenuh ćirak, pa da se pokažem. Nadam se da ću Vam svima išta biti od koristi. Jovan _________________________________________________________________________________________ Pa da počenmo: Mislite da ću da pišem o istoriji, ljubavi, politici, ... odmah?Jok.Za početak odmah krećem od jučerašnjih događaja.Dan mi je krenuo nizbrdo sa samim trenutkom držanja brijača u desnoj ruci.Od trenutka kada sam se toiko iskasapio da me ni dva uloška nisu pokrpila, preko kafe koja bila odvratna i auta bez klime koji smo dobili za na put i samog zadatka koji sam imao.Koji sam sam sebi zadao, da budem precizniji, Obići i upoznati ( jer sam na dužnosti tek mesec dana ), objekte na područiju Herceg Novog, Tivta i Pržna.Čista romantika.Samo sam ja u odelu na +35 u autu bez klime sa drajverom kao priča kao Dušanka Kalanj.Uh.Prvo sam čekao sat vremena trajekt, onda me je more poprskalo po odelu dok sam lizai sladoled i guzio se na istom.Potom je drjaver parkirao na autobuskoj stanici u HN, a ja sam išao nizbrdo do pijace jedno 500 metara.Nizbrdica je takva da ako bi neko posadio koze tu, bez klocni i ručne one bi se skotrljale.Bogu hvala okrugao sam kao bure, pa sam se strmeknuo odmah, ali sam se penjao kao 16-ica kroz Tunel.Od 12.00-12.45.Za to vreme, ovoj, blago rečeno, ''mafiji'', je neko dojavio da sam tu.To je toliko bilo providno, da me je u Igalu, šefica sačekala na sred puta.Sklanjali su stvari, piksle, ljude, decu sve ispred mene, tako providno kao da sam ja veverica.Kada sam se sabrao posle svega, počeo sam da se oduzimam.Masa pitanja, masa gušenja, masa mlevenja.Nikada mi niko NIje oduzeo energije kao tih 10-ak ljudi juče.Vrhunac svega je što imamo nekog mesara u Meljinama, koji je hteo da se i bije sa mnom, pa je poručivao da ''slobodno dođem'' u kontrolu ''njega radnika''.On mi je bio poslednji.Ali mu je neko rekao da sam velične polovnog slona, a on je bio kao kolateralna šteta u sexu muve i medveda.Pobegao mi je, za par minuta...A imao sam tako sexi pruprunu boju lica i vedar osmeh kao proiliv posle suvih šljiva.A kadar da se bijem! Šta sam ja sada hteo da kažem, budale su privilegovana klasa u našem društvu.Samo su njima sva vrata otvorena i na sva pitanja dobiju odgovor. a MOŽDA SU SVI ONI NORMALNI, A JA BUDALA! Pa, zato, zalivajte me, da bolje procvetam.
Čestitamo!
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.
