Nedelja, Decembar 21, 2008
Da bi nadmudrio mudrost odneguj vestinu slusanja...
Neka je sa živ žanr u kome ne moram da pazim šta škrabam i gdi lajem!Poželeo sam da opet, evo posle skor mesec dana opet napišem reč, dve o mojoj porodici, ćžaletu i kevi, opet da napišem neki redak o bratu, da kažem, kako se opet približava skoro peta Nova Godina bez njih, kako sam prerano okitio jelku i raspizdio se se emotivno, stavio sam jelku od 2 metra i skrcah dobar deo plate na nakit, okitismo je...Dolazili su mi na san, velika jelka u bratovljevoj i mojoj sobi, sa retkim staklenim nakitom koji je negde zaboravljen prošao još II Svetski rat!Da, moja prababa i baba su bile oni gradski firkovi koji su od Švaba čuvali u podrumu i nakit za Jelku..., dolazili su mi momenti da se spakujem i odem, da okitimo jelku, da sednemo kraj nje i da delimo poklončiće jedni drugima....Nije dete izašlo iz mene.Zorana i ja okitismo pola zida, lampice ''vuču'' struje dovoljno za restrikciju..., sve je lepo, ali mi smo načeti kao familija.Neće biti jelke više, neće biti tog kontakta više..., svi smo na toj strani motke i to one usrane i klizamo se na njoj.Mrzim što se raziđosmo, znam da je neminovno, mrzim sva sranja koja nam se desavaju, ali 'ajde!
Pojeli smo govna velikom kasikom, sada se trudimo da metnemo malo vanilin šećera, da se makar lakše uzme ta ''repeta'' koja nam sledi. .................................................................................................................
Car Lazar: "Kad uporedim nasu pobedu i tvoj poraz ..."
Bajazit: "Poraz? Moj?"
Car Lazar: "Tvoj poraz je, Bajazite,u tome sto ne vidis u cemu je nasa pobeda!"
....................................................................................................................................
Pre neko vece u nekoj kafani na Skadarskom jezeru sam metnuo, Bog me dade alavog, u usta nesto sto je odavno preminulo prirodnom smrcu ( pokojni šaran ) I nisam bas bio najcistiji u glavi, te nisam primetio da sam pojeo blazenopocivsu ribu, koja je korene zapatila verovatno kada je na mesto jezera, bilo jos prostora sa dinosaurusima Prijatelj sa kojim sam sedeo je doputovao iz Danske.Covek evropskih shvatanja, strucnjak svog posla, Danac, olicenje Evropljanina I kosmopolite, pojeo je sve, popio za nas trojicu, istorokao se za cetiri osobe, kresnuo neku cicu koju je doveo sa sobom I evo ga jutros, zdrav, normalan, prav…, a ja kapitulirao na drugoj lozi I procureo od ribe, jedva sam se dovukao do stana, nisam mogao da ustanem, trenutno pijem drugi zbun nane, a ‘’perfex’’ se vise nikako lako ne brise, kao da svojoj manekenskoj guzi, prinosim smirgl papir za tehnicko obrazovanje u petom razredu osnovne skole. I to pred pokojnim Omerom, koji mi je isto predvao.
Sviramo k...u, samo nikako da se dogovorimo ko je terca, a ko kontrabas!
.................................................................................................................................
ozdravljam ono dete u tebi. ne dozvoli mu da ikad odraste!
i ne jedi ribu čak iako je mesec u čijem imenu ima slovo "r", ako nisi siguran u kvalitet.
nadam se da ćeš Novu godinu dočekati boljeg zdravstvenog i sveg ostalog stanja.
Prijatno!
Originalno...Želje za što brže ozdravljenje..
Pozz
Tako ti je to dragi moj kad si ribu drzao na suhom. Ovo neka ti bude dobra skola :)
aaaaaaaab
NE SHVATAAAAM :o -.-
