Nedelja, Decembar 28, 2008
''Одем ја у МУП!Добар Дан!Добар Дан!Ви сте тај и тај?Ја сам тај и тај!Данице, појачај радио можда нас прислушкују!''-Илија Чворовић
У овом мом колумном блогерисању које спроводим, још увек без цензуре ( машала ), према некој логици, приближио се моменат да напишем последње редове у овој шантавој 2008-ој години.
Прави је моменат да у пулицерском стилу направим неку ретроспективу овог срања иза мене.Па, то ћу и да учиним.Не таксативно, по месецима, већ ћу метнути збирно шта ме је све ове године извело из такта и увело у исти.На првих и других шест месеци!
Почетак године сам дочекао као свеже шутнути момак, који је преко ноћи отишао 500 километара од куће.Тај бол, шупљи односи у мојој глави нова/стара средина од мене су произвела човека који је прерастао у највећег мизантропа и намћора, блиског флаши.Бог свети ( ако га има ), сведок је да се цео Јануар нисам трезнио.За цео мој живот нисам попио толико неконтролисаног алкохола као у Јануару!И никада нисам био већа будала и магарац као Јануару.Ту срамоту коју сам сам себи приређивао, не бих пожелео никоме.Крај зиме и пролеће дочекао сам, затрпан послом и обавезама, са још увек честим алкохоним испадима, за које се кајем.
Али пролеће ми је донело Зорану и једну врсту отрежњења.То предивно биће, које ни једним потезом није наговештавало да ћу сву срећу овога света, барем за сада, доживети са њом, ушло је тих дана у мој живот...Почео сам да стабилизујем агрегатна стања и да се дозивам свести, када ме је нека јебем ли га која сила, опоменула да сам превише свирао клинцу...У року од 15 дана ми је регистрован чир на желудцу и крајем тог јебеног Маја ме је срце окинуло.Онако као ударника, на терену...Тог момента, док су ме возили у Ургентни центар у Подгорици из Никшића, мислио сам само о једном:''О Боже, ако морам да умрем немој да то буде на старом путу Даниловград-Подгорица'' и ''Да ли имам чисте гаће на себи?''
У послу ми је све ишло Ок.Успео сам да увежем две ок позиције да се мало пласирам и да у континуитету останем у првој лиги и данас.Ако је ово прва лига.
Грешио сам.
Огрешио сам се о пријатеља кога и дана данас волим највише на свету.Нисам испоштовао договор који је био тако обичан и једноставан, у почетку, јер нисам могао, после из не знам ког разлога нисам хтео.Негде у том магновењу сам погубио конце и са њиме разменио асортиман увреда.Повређене сујете, усраног мозга, сматрао сам да сам у праву.Нестали су ти конци....А много ми недостаје и учинио бих све да пређем преко речи и само да га загрлим и да се напијем са њим.
Недуго затим, почела је породична Голгота.Мој брат, онај старији, добри упетљао је себе у ланац лажи, интрига, превара...упетљао је себе у нешто што вековима ни један члан нашег домаћинства никада није имао ни у мрви последњег дела мозга.Губитак образа, губитак доброг дела пријатеља, црвенило нас који нисмо ни зашта криви, претње, уцене, малтретирања, обележавале су Јесен скоро до почетка Зиме.Одлазак некретнина буд зашто, враћања дугова које су други узимали у наше име, болести, ломиле су трећу четврт ове године.Постоји нека кврга у људском уму, од које нормално васпитаван човек реалних људксих догми од себе направи бојанку, а од људи око себе папке.Осакаћени смо и осрамоћени и као такви коначимо 2008, најгору у нашим животима.Чини нам се да и смрт некога од нас, је могла да прође са мање помпе.Уздамо се да ћемо следеће године прескочити змију зла и да смо са овим окајали све грехе, ако смо их према некоме и направили.
Са бившом љубави сам почео, са њоме завршавам.Трудна, је и скоро ће се породити.Моји пријатељи су ми то казали пре два дана, желећи да ме поштеде, евентуалних лоших момената у себи!Али, поносан сам на своју реакцију.Ставио сам тачку на то и искрено јој желим да све буде у реду.Дубоко у себи верујем да ће њена врхунска интелигенција и образовање испалтити и да неће себи дозволити да остане у сенци оца и брата и да овим не ставља тачку на рад на сопственом ја.
Да рекапитулирам:
- Попио сам корпу
- Добио сам јак посао
- Јео сам говна великом кашиком
- Заљубио сам се
- Пропио сам се
- Отрезнио сам се
- Сабирао сам се
- Одузимао сам се
- Боловао сам
- Болујем
- Волим
- Радим
- Изгубио сам
- Добио сам
- Био сам тужан
- Али сада сам срећан
Овај период између порођаја и с'аране, зван живот и ја смо у 2008 играли симултанку.
Нерешено је!
Машала, са анђелима до 2009, желим свакоме да буде бољи човек него у 2008-ој.
Јован Јањић
Svaka cast Jovane!
Voleo bih da vise pises...ali,sta sad.
I oduvek je tako bilo.
Za svaku kasiku meda,morali smo da izjedemo tovar govana.
Ali,neka...
Dobro je da i te kasike ima.
Pozdrav.
Ovaj tvoj post sam pročitala slučajno, ali to ne važi i za ostale koje sam čitala posle toga :))
Заборавих.Китили смо Зока и ја јелку.Метнули смо на њу скоро пола просветарске плате.Развукао сам светлећа црева кроз терасу, сијалице ставио на прозоре, јелка има 2.05....
Све имамо.......
Имамо наш свет.Ништа нам не треба!
E pa Jovane bilo je kako je bilo. Sad lijepo upali sve da svjetluca i šljašti i uživajte u svom svijetu.
Za sreću je uvijek potrebno tako malo.
Srećno u Novoj
Bitno je da gore, dao ih Bog da ima! :)
