Kada su cvetale budale

Igraj mala na colove, daću konja i volove...

  Orginalan način da se uteraju zaostale plate je štrajk glađu.Nažalost, čini mi se da u mom slučaju ne postoji ama baš niko ko bi mi poverovao da sam u štrajku, a rezultat istog verovatno bi se video na proleće 2014-te.
  Ovu nedelju sam proveo u iščekivanju svog ličnog dohodka za mesec Studeni 2009.Toliko sam ga željno iščekivao, da sam jutros ( kada su mi javili iz baze u HN ), rekli da j’ Djoko pono’ platu napravio sačekušu na Cetinjsko-Nikšićkim semaforima, kude je Kolega Djoko morao poći da bi se dognao u Berane kuda se zaputio ( za neupućene Berane su južno predgrađe Brisela, samo malo dislociranije ), a s’ obzirom da je on poznat kao osoba koju rosno zabole uvce za sve nas koji ga čekamo od Novog do Berana, da ga orobimo, udenuli smo utvrđenja na gorepomenutim semaforima kako bi smo ga sadžgali čim mu vidimo tablice, još na osmatračnici na Cetinju. Tako da ako se izuzme njegov komenatr: ’’ E težak li je direktorski kuferat’’ ( ’mu met’em ja taj kuferat na ’’ono’’ mesto ), istu sam sa andjelima primio i istog mometa rasđenuo gladnijem ustijama ( banka, pošta, dragi i mili ukućani ), te je nešto čamotinje ostalo i za moju prknjaču.Taman do sledeće koju očekujemo Leta Gospodnjeg 2010.Obzirom da su mi u zadnjih mesec dana svaki dan govorili ’’biće, biće, u ove dva-tri dana.Moja dva-tri dana su baš danas se nap’la.I vala nameračio sam se na nju, sada ili nikad.Spavao sam u trenerci i patikama, u WC sam išao u Sredu, a sa obrocima sam prestao još u Utorak.Vojničke boje sam namazao sinoć, a one armijske ’elanke nam natrontao na sebe još sinoć dok je trajao Dnevnik na RTS-u.Rekao sam sebi a i bližnjima:’’Ja danas idem po platu i nje vrćem se brez nje!’’-Halal mi!I bio sam u formi.
  Resto nedelje sam pored redovnih sranja na poslu, plejade glupih pitanja, raznih sekiracija i konstantne tenzije, koju određeni likovi u mom okruženju šire kao Milosavljević vakcinu za H1N1, dugim jutrima proveo kod lečnika.Šaltao sam se od liječnika opće prakse do onih što sebe zovu specijalistima.Bio sam čas kod pulmologa, čas kod kardiologa, čas kod mog lekara.Definisali su malo koksakija, pa jednu malu upalu, pa malo alergije na vlagu, pa malo rinitisa.Ali mi niko nije rekao kako da smirim kašalj zbog koga sam se i javio lekaru.Svi su me slali na dijetu, svi su me maltretirali time kako sam debeo i kako mi srce pliva u masti ( a da ih vidiš kako oni izgledaju, sačuvaj me Bože kao da ih je Pikaso slikao ), niko mi nije dao nikakav odgovor, ali sam na kraju stao u red sa penzionerima i evo u nepunih tri banke, već svako jutro pijem četiri različite pilule, koje su mi ti patolozi pripisali.
  Došao sam do zaključka, da je za zdrav život najopasnije živeti za početak, a ja... ja prosto volem nerandže, no trpim...
  I tako od nedelje do nedelje....Idemo dalje....

[Odgovori]

od nedelje do nedelje...
čekamo platu
čekamo u redu da platimo račune
čekamo da se vreme prolepša...
idemo li uopšte dalje, ili samo tapkamo u mestu?
Prijatno!

home page [Odgovori]

komentara i saveta, zelim da pomognem mladima.