''Могу све што може један човек...''
Ко може више, он није човек'', рекао је Шекспир.
Размишљао сам се чиме да оплеменим ово моје тједновско блогерисање колумнистичког типа, да се тако просерно изразим, а да не убедачим грађане, себе, рачунар, Кришта, Динкића, Обаму... Чекам, мрчени лични доходак.У то име, уснио сам један сан.Иначе, лекар ми је забранио да ишта вечеравам, а по најмање јаку храну.Међутим, те вечери сам јео лазању, на коју сам псоебно слаб и попих бога ми, пар чаша црна вина и успавао сам се у фотељи у дневној соби....Сањам ја седим у некој соби, боже ме прости, као код Иследника, везан сам са неким ланцима, го...као од мајке рођен.Размишљам, или ћу да крешем неку цицу у садо мазо фазону, или ће мене неки бата да креше такође у садо мазо фазону.., нешто ће се десити...У једном моменту, у просторији се појављују неке живуљке, бедне, јадне, одвратне и све круже око мене.Око устију имају ону џукелску пену и гракћу као свраке на гробу...Који је ово јебени сан????????.У једном моменту једна скаче на мене, као да ће да ме из'ије и почиње јебозовним гласом оператера да ми на течном српском прича:''Са данашњим даном, имате неплаћене струје 160 еура'', друга скаче до ње и каже:''Ваша рата за кредит овог месеца је јача за двадесет евра, знате светска финансијска криза'', трећа најружнија, има најлепши глас и каже ''Само бих Вас подсетио да је телефонски рачун за овај месец 57 еура''.., четврта, онако хладна као гроб се пење и каже:''Гоисподите, тврдите да сте гурман, напуните ме молим Вас!!!!'', онда ми се приказује лик укућана, другова..., ''ТВ Тотала''-на све то мој зубар скаче на мене са бор машином и каже ''Дај рату за зубе, да не вадим, ово што сам ти наместио без лове са њојзом'', а бор машина стење као ++Трабант''...тамо негде је и моја плата, мала, скромна, само ми шапће ''Клепили ми од гузице 50 еура за прекорачење лимита на мобилном...'' И све оне почињу да ме клопају без сенфа, соли, бибера, љуте паприке, прилога, само ме глођу...
Будим се знојав, сав скочопрчен, чир ми је прорадио, нос ми је запушен, а глава ми је као тамбура... Јебем ти живот, за шта ми радимо. Питам се сања ли Кришто ове снове, или онај тип са Аеродрома, или из НИС-а, сањају ли ови коњи за које смо шетали, лупали у шерпе, добијали батине, дували и балавили десне, питам се шта ли сањају... Почиње да ме обузима вирус...Вирус ''антидемократе''.Почињем да пратим излагања Томе Николића и то ме брине...
''Dimidium facti qui coepit habet: sapere aude, incipe!''Пловину дела има неко ко је почео први.Треба бити паметан и почети први!
Кроз двогледе Миле гледа, кога с'гуза, кога с'преда!
На наш сурчински ''Бајконур'', своје цењено дупе сам спустио око осам сати увеше у Петак.Осећао сам неке драмлије у стомаку, и пожелео сам да пољубим комад ове београдске земље, на коју сам слетео.Смор око гужве на пасошима, нека цица, са осмехом Милке Цанић, као да има пролив, гужва око таксија, досадни таксиста...све ми је постало мило оног момента, када сам видео своје сандуче, свој лифт..., и онога момента када ми је кева отворила врата и када су ме њене очи погледале, ја сам био готов.Тог момента, батерије су ми напуњене... И хтео сам да напишем како је њена сарма најбоља и како су колачи били одлични и како је код куће, све онако како ми се приказивало... и како су ми пријатељи исти и како ми је код Олгице и Станка срце скакало као лудо, јер их нисам дуго видео. И како сам седео са друговима из Основне школе, где појединице нисам видео дванаест година, и како ме је био зент да ме виде...И како су сви постали генијалци.... Ма свашта сам нешто хтео да пиишем ... и да певам ону личку:''У пакету триста производа..., од матере нема ближег рода'''.Када сам сазнао да је Кришто себи разрезао плату 820 тисућа динара.са том ловом он може да купи сваки месец нови ауто, али неће...штеди, колапс је ту пред носом, нема пара за распиање...зато вози службени ауто...А и управа железнице свесна колико је скупа обнова пруга, надвожњака и колосека и рампи, је ипак себе определила за друмски саобраћај, па су скрцали два милиона и двеста и'љада у лимузине за одабрано друштванце.Хтео сам да пишем и о породичној срећи, али како када је маса света на сокацима без посла, а пензионери држе функције...Мој имењак се снашао, ем плата, ем пензија, ем има три-четири питајбогакаква посланика и облачи и ведри Скупштином...И мислио сам да пишем како су ми очи биле сузне у недељу у повратку кући, али сам размислио да Динкић нема намеру да склања Кришта'' јер је овај способан менаџер''.И желео сам да кажем, како је мој град најбољи, али сазано сам да је опет летело камење због ''Вера''.Људи не верују да ће им бити боље, добију ли 12141-ви супермаркет у Београду.Биће фенси куповати маркирану робу, храну и зато треба прејебати сваки плац у Србији.И на крају...шта да напишем сем да се Међународни суд правде прогласио надлежним.У лијепој њиховој су веома срећни.То је већ довољн знак за узбуну.Али, не узбуђујте се.Све ће то прекрити буђ, плесан и шаш.Не мари.Ми губимо, са обе стране фронта налазе се наши људи!
Najteže je dati naslov dnevnom blogu...
...jer čim se čovek što kaže Jarić Živadin:''...samo da se zaukćem...'', zaukće, i sastavi svoje misli u ovo malo prostora, pogubi konce naslova članka..., tako je i sa mnom... ................................................................................................................. Ono što nepobitno i definitivno dokazuje da smo deo Evrope je činjenica da smo u glacijalnoj eri imali mamute ništa gore od pariskih ili londonskih. Kasnije smo, naravski, nešto malo zaostali. .................................................................................................................. Ono ''Tankosava jest' jebozovna...'' ali.... .................................................................................................................... Nisam bio kod kuće šest meseci skoro.Baterije su mi se ispraznile totalno, bez obzira što su alkalne, stoga sam prikopčan na kabel, jedan mi kraj u štekeru, a drugi izgleda je završio u prknjači i bez njega ne idem nigde.Nisam neki pristalica gastarabajterske priče, jer sam stacioniran u Crnoj Gori, ali kada ste šest meseci van kuće, sve i da ste se obasuli draguljima, keva je keva, a ćale je ćale, brat je brat.Nismo imali slavnu blisku prošlost, u baš tih šest meseci namazali su nas govnima kao zemlju stajskim đubrivom.Ne znam ni zaista kako su, jesu dobro, kako izgledaju, kakve je posledice ostavilo sve ovo na njihovo zdravlje...Telefoni i mailovi su jedno..., ali...ma koliko ja bio veliki, kurobecao se da sam važan, trtio se sa dnevno-političkim temama, ispravljao krive Drine, oni su moji mama i tata, a ja njihovo mlađe dete...Ne, ne patim ja od edipovog sindroma, i nisam na maminoj sisi u tri banke, daleko sam u tatinom krilu ( doduše imam 50 kila više od njega, jako dugo, da mu sednem na krilo, završio bi nam na ortopediji ), jednostavno sam na ''rezervi''.Kartu za avion sam uzeo još u Četvrtak.Držim je na kompjuteru i svaki dan je gledam pomalo....Ma kako gorko i beznadežno zvučalo, i ma koliko ponižavalo našu žudnju za kontinuitetom i večnosću, porodice nemaju budućnost. Porodice imaju samo prošlost.I ona nam nedostaje...Meni posebno... ................................................................................................................. Ljudi će zaboraviti šta si rekao. Ljudi će zaboraviti sta si učinio. Ali nikada neće zaboraviti kakva si osećanja u njima probudio. ................................................................................................................... Proverite da li ste zaista dobar covek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti. (Dusan Radovic)
Lepse je sa Kulturom
Caj, caj, cajka, Iz novoga sada, aman, Caj, caj, canule kupicu ti nanule, I carape bele za noge debele, aman. Opet cajka rodila je majka, aman. Moja zena stalno place da joj kupim najlon gace, Najlon gace mnogo skupe, idi zeno s'golo dupe. Opet cajka rodila je majka, aman, Dok sam jeo beli ‘lebac, ljubio sam kao zdrebac. A sad jedem testo, ja ne mogu cesto, A kad jedem proju, ja izgubim volju, aman. Kragujevac, novi sad, vrbas i palanka, Drz’ se mala s'ovaj moj rukav od gornjaka. Didu lidu didu lidu, moja zena peca ribu. Upecala stuku debelu ko ruku. Upecala klena meni do kolena, Upecala dva sarana, digla noge do tavana. Kuvarica pile pece, iz pileta voda tece, Pile cemo da jedemo,,kuvaricu da ljubimo. Udri mile mileniju, ja cu moju tomaniju, Pa niz duz, pa niz duz, neka znade sta je muz. Netačan tekst? Caj caj cajka iz novoga sada Caj caj cajka iz novoga sada Od kapije do kapije dok te neko ne prebije Od tarabe do tarabe osta cajka bez marame U su u susu uso mangup u kucu Napravio nesrecu Sve je pare popio cajku nije ljubio Caj caj canule kupicu ti nanule I carape bele za noge debele Caj caj canule kupicu ti nanule I carape bele za noge debele REFREN Aj ridu ridu ridu moja zena peca ribu Upecala dva sarana digla glavu do tavana Aj ridu ridu ridu moja zena peca ribu Upecala dva sarana digla glavu do tavana Od kapije do kapije dok te neko ne prebije Od tarabe do tarabe osta cajka bez marame
Ko to kenja po livadi rosnoj...
Da, ima dosta vremena kada sam napisao poslednji redak na ovom blogu, kome sam se pridružio ne bi li malo olakšao , dan, nedelju i život... I nije loše krenulo, raspisao sam se..., gledao sam da privedem dan kraju, napustim kancelariju, i dočepam se pomalo, virtuelnog najebandisanja dnevno političke situacije u našem okruženju. Ali, jebi ga...Ne može čovek da se programira. Primirio sam se, jer su nam porodični problemi pojeli i živce i obraz.., smeštali nas u bolnice..., izazivali srčane probleme, rađali nam čireve i zauvek pokidali lance pojedinih dragih prijateljstava koje smo imali.Sve vreme sam pokušavao, da suszdržim emocije, bes i nemoć da nešto promenim, da budem oslonac racionalnom delu porodice, da sa njima nađem rešenje za izlazak iz krize u koju smo svi, zapali ni krivi ni dužni.Opsceni poziivi, prokleti smsovi, mučne sitaucije, nekako su počele da se raščišćavaju i da se vidi slamka u hrpi govana u koje smo zapali.Bezmalo pet meseci nisam bio kod kuće..., od svega ostali smo mentalni invalidi, a meni je u amanet ostao jako komplikovan čir na želudcu i tri kutije lekova bez kojih ne mogu ni na ulicu da izađem, a nemam još ni 30 leta.Mada sam uspeo..., radim dosta, natovarili su me kao zadružno magare u pubertetu, kada krknem po kog ’’bendžamina’’, zasspem kao zaklan...Sve u svemu funkcionišem... Red mesara, red piljara, red nakupaca kajmaka, red p...de lepe materine i svih njih koji mi balave po kancelariji sa svojim mukama, kao da ih ja nemam..., pa onda red stresa, red politike, dva reda čira... Jedino dobro je, što sam završio jednu veoma važnu studiju iz svoje struke, a na njoj sam dva meseca radio svaku noć, i ona izlazi iz štampe za desetak dana.Ali od toga me glava manje ne boli... Kolju me bre ko’ pile, još samo batake da mi izdinstaju i da me pojedu za topli obrok.Ali, kada dođu do džigerice i kada je ispeku, biće im vala gorka od ovog čira...Svi smo oronuli, ko psihički ko fizički, a ja sam sjebandus totalno... ‘’Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto u Grockoj, ko nema ni u Grockoj - naći će mu se nešto u mokraći. Niko baš nije da nema nigde i ništa’’-što bi rekao Duško Radović A oko mene…svi sve znaju…. Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.Na pozornici se prvo digne zavesa pa se tada odigrava drama. U životu to drugačije biva: najpre se odigra drama pa se onda podigne zavesa. Dinamično zar ne?Malo sam se udaljio od ljudi.Faktički neki zid, koji sam imao ranije, pa sam uspeo da ga rasformiram, sam cementirao kao da ga je Milutin Mrkonjić osobno, zidao. Evo zato me nema.I pojma nemam, kada ću ovim povodom opet sesti, jer vidim da sam I sada počeo da širim verbalni delikt. Hvala svakome ko potroši dva minuta da me pročita.Mi mnogo volimo da imamo, ali ne umemo da živimo od onoga što imamo. Ništa što imamo ne može nas učiniti toliko srećnim koliko nas može učiniti nesrećnim ono što nemamo.
Posle sranja, tj. after shit
Faktički, svaki listić papira koji završi u našoj WC šolji, kako god se uzme, je finalni rad svakog sranja.E, pa spletom okolnosti, nekim gužvama oko posla, situacijom gde mi se mozak pomerio u levo za 60 stepeni, a noge otišle u majčinu za 80, nisam imao nikakvu ideju u glavi sem mesarskih čereka o čemu bih mogao pisati. Mada sve vreme, pisao bih o ljudskoj sramoti i glupostima kojima normalni čovek može da se zatrpa.U suštini, familijarno smo otišli u kurac.Ljudi u koje su velike nade polagane, živeći u svom svetu, napravili su nam toliki haos u glavama, da se mi pojedinci koji nismo ni kakav način učestvovali u ovoj priči, pretvorismo u nosioce problema. Trebalo bih da budem ponosan, na svog brata.Na tog momka koji mi je bio ideal života.Da postoji najveća motka na svetu, on bi je usrao.Sve ideale porodice on je izbrisao...Kao da smo ispali iz Crne hronike ''Politike''. Slomljen je duh, slomljen je intelekt, slomljeno je zdravlje i što je najgore pljunut je častan obraz i ostao je da crveni.Uvrede, poniženja ljudi koji sebi daju za pravo da kada su unakazili nečiji život, život iu zdravlje porodice, to nastavljaju slanjem morbidih smsova, poziva. Upoznate nekog, za koga pomislite da je normalan.Primite ga u kuću.Počnete da pri?čate sa njime/njom o raznim temama, pomislite da se ste našli dobrog prijatelja,člana porodice, da ima nešto u glavi..., kada ono.., ispadne gora baraba nego svi koji su vas zajebali u životu. Pomisli smo da nam se pridružio normalni član, međutim, generalno smo se prevarili.A naš krvni srodnik je sve to otpočeo nizom bojenja sveta Neko je uzeo sebi za slobodu, da deli etikete u najmanju ruku, kao da je jeo isti hleb sa svima nama. Hm. Da li je to u redu?Ne znam, možda u nečijim glavama, ego i sujeta se hrani, time, što se drugi ljude blate i psuju. Prosto nekada nema reči kojima bi ikome poželeo da se priključi svemu ovome.600 kilometara sam udaljen od epicentra kanalizacije, ali telefoni, jebani smsovi i pusti mailovi sjebu čoveka više nego da prisustvuje svim događajima koji imaju skoro biblijski karakter. Ne znam šta to rikne u glavi i ne znam...''Bilo je to jednom, davno, u životu još lepom. Možda mi se činio težak tada, ali kad mislim o njemu sa ovoga mesta, želeo bih da se vrati." A ne znam dokle će to ići... E zato nešto nemam inspiraciju za pisanje, i nešto mi rečenice nisu povezane. Ljudi se međusobno varaju, lažu jedni drugima u lice, obmanjuju se laskanjem i prozirno pretvorljivim udvaranjem, a to im često pošteno ljudski izgleda nerazmjerno hrabrije, nego da jedni drugima kažu golu istinu. Kako možemo tražiti da neko drugi čuva našu tajnu, kad je ni mi sami nismo mogli sačuvati?To je moja greška.
Karakterna crta-mentalna neuravnoteženost-hoću da budem prebeg
Dragi prijatelji, ovim svečano izjavljujem da sam ometen u razvoju.Moj mentalni sklop se pali na skupštinska zasedanja, a politiku volim više od rođene majke.Da mogu i da imam sve nekretnine bih dao da samo sedim u poslaničkim klupama u njjihovoj kafani i da ištampam vizit karte ''Jovan M. Janjić, Narodni poslanik''.I nikada mi neće ići u glavu zašto je moja majka za taj naš svetli dom govorila ''Kako su se namestili kao Belami u Opstanku'' i '' Ovde trebna nakačiti znak Zabranjeno za mladje od 18''.Kada ti naši narodni pregalnici daju sve narodu ''Narode Moj, mi gore .... vas dole''-, što bi kazao Kralj Ibi,.Nadao sam se da zbog moje ometenosti nikada neću postati političar.Međutim, ima nade.Ima nade da spasim Serbiju, ima nade da napravim poslanički klub ''Retardi napred''.Suze radosnice su mi posle na oči, kada sam čuo da je LDP, seo između dvojice zavađenih bata.To je drugarstvo.kao kada učiteljica podeli par koji se potukao u skamiji.Živeo Ali baba Toma i 18 prebega!Hoću da budem prebeg! ................................................................... Hvala ti oče što si spavao sa majkom.Hvala ti majka što si me rodila.Zahvaljujem se mojoj majci koja mi je pomogla da napisem ovaj blogjer sam ja bio retardiran. Takodje joj se zahvaljujem sto nije stavila u ovo moje pismo podatak da sam se dva puta kao veliki ukakio u gaće.Jeo sam čokoladu krišom.Da sam u sestom imao keca iz ruskog na polugodistu, Da sam plakao kada me je Anđela ostavila.Da sam izbacio faks kroz prozor u Nišu,kada su me smenili, da sam švrecovao ajvar u avionu i sarmu i komad pečenja.Zahvaljujem se svim prijateljima što me trpe.Hvala svakoj devojci koja je imala sex sa mnom ( za to treba imati stomak ),hvala saradnicima što me slušaju..., hvala vama što me čitate. ..................................................................... Sada mi je lakše, mogu da idem u poslanike.
Stigla sveža roba
U ova doba ( 4.47 ), dok svaki pošten ili nepošten čovek spava, obično balavim desnom usnom po jastuku.Međutim, sticajem okolnosti, posle šest meseci prohibicije, danas popodne sam se napio kao guzica.Oblokao sam se sa kilom rakije kao stoka i evo celu noć se rastajem od duše i tela, pa sam odlučio da sa vama ne podelim arhivirani tekst iz magacina ''Folder Doo'', već da napravim neki novi pisani delikt.Nisam pio od Marta.Krajem 2007, me je moja velika ljubav Anđela ostavila i ja sam se tada kao svaka seljačka dileja prepustio alkoholnim vrenjima, koja su sa prekidima od par dana trajala skoro tri meseca.Obično ne pijem i posle jednog ekscesa koji sam napravio bataliosam flašu do daljnjeg.Medjutim, hebao me sastanak u uši.Ja kao tehnolog sam bio na prezentaciji alkoholnih pića od domaćeg proizvođača.Kao da me je neka neviđena sila obuzela, posle prvog gutljaja u mene si mogao da tankaš kao kerozin u Boeing.Varao sam se da mi je glava čista ( redovno perem kosu ), jer sam sedeo sve vreme, a ud po ud mi je otkazivao saradnju.Sastanak sam zavrsio sa kamenom facom, sačekao da svi odu i tek onda pozvao par drugara da me organizuju da pogodim planetu. Kuntao sam malo kod kuce, a sada me organizam kažnjava što sam ga silovao.I treba da crknem, govedo debelo što mi prkno iz bureta viri!:)))
...........................................................................................................................
Brat mi se razvodi!Zašto?Zato!Ex snajka mu je došla danas i ponela frižider, veš mašinu, i sudoperu, tanjire i sitan inventar.Pitan sam za lokaciju neke stare veš mašine koju sam dao jednoj prijateljici u Novom Sadu.Rekao sam ''Izvol'te na sudsku procenu, pa ću da uplatim korisninu za 17 leta star bubanj i mašinu''.Hoću vala, platiću je.Sa zadovoljstvom.Shvatam da je život sranje i da se dešavaju gluposti, ali nekako mi je tako debilna priča sa odnošenjem rolna tariguza, kutije za ''Vegetu'', džezvi... ''Vrati mi moje krpice''...Ma nosi ih bre u ....Jeste, napravio je sranje.To je fakat.I situiacija je neminovna za razvod, ali daj da se to uradi kulturno, intelektualno, sud, podeli imovinu i jedan levo, jedan desno.A ovako metnuti razvod na facebook i fensirati se sa tim stvarima ( Jebeš ''Sex i grad'' život o monednskoj Srbiji, ako se bar malo ne ubaciš o kolotečinu fensi proseravanja ), jeste nista drugo nego ''Village&Fuck'', što kažu u stručnim prevodima.Dobro je da nisu još imali decu.I ona bi se delila kao mesarska kategorija, verovatno.Pa kome plećka, kome but!E, majko prirodo kakve primate izbacuješ!
Brojati klipove kukuruza....
Privodim svoj danasnji dan kraju.Od kuce me deli samo 95 kilometara autoputem, koje sam i jutros presao, negde oko sedam sati. I danas cu, kao i juce, kao i prekjuce..., izeleti iz offica kao lud, pokusati da zaustavim neki taxi na ulici, da se ubacim u njega, da se naguzim na satnicu u nadi da cu ukopcati neku kartu za Beograd, autoputem, ne bi li makar za dva sata bio kod kuce. Ali, ne smeta mi.Sam sam napravio izbor, i odlucio da svoj poslovni zivot prbebacim izvan Beograda. I posmatram ljude.Posmatram svaku facu, svako jutro, svako vece u autobusu.Nekako se zadnjih par dana bas bavim analizom ljudi, njihovih crta lica.Ne znam koji projekat sam sebi izvodim, ali mi se dopada. U autobusu mozete da naletite na sludjenog studenta, penzionera koji nije shvatio da za Novi Sad, autobus ide autoputem i da mu nece stati u Krcedinu, a nije procitao na tabli.Razne inspktore sto finansijske, sto sanitarne, sto gradjevinske, sve poslate po zadatku.Oficire, prosvetne radnike, Nervoznog, zadovoljne momke i devojke koji su ''prenocili'', na njima odlicnom mestu..., ma zaista jednu plejadu ljudi koji su u poslu.Neko cita novine, neko kucka poruke, neko bleji, neko place..., a ja..., ja procitam novine jos do Batajnice, a ostalo vreme..., hm, gledam njive, livade, gradjevinske firme, ovce kada naletim na njih..., udubim se u svoju studiju njiva. Sta time postizem nemam pojma.Negde nadjem svoj mir, nesto malo, sto me opusti.Neka banalnost.Pustim sebi msti na volju, pogledam oko sebe, prebacim sebe na livadu sa ovcama... I smirim se. Podjem miran. Dodjem miran. Brojim ovce i klipove kukuruza i ne pravim sranja sebi i ljudima oko sebe. 26.09.2007. ............................................................................................................................ Perica ima malu pisu, a Mikica veliku, ko je veci frajer?
Obzirom, da ne zelim da ucestvujem, u temi koju je neki sinovac zadenuo na sajtu na temu cuvenog muskog sujetnog pitanja :''Da li mi je mali, ako jedem ujutru pasulj i da li mogu da ga povecam na bravarsku stegu?'', i da su mnogi uzeli mogucnost da ucestvuju u toj temi, ja cu zloupotrebiti svoj blog, kako ja zelim i iskomentarisati onako kako ja smatram da treba, neka me clanovi i clanice kritikuju ili neka me jednostavno ne citaju, ako ne moraju. Prvo, mislim da je momak pitao pitanje na mestu.Drugo je sto ovaj sajt nema deo vezan za sex ( pa da se tu raspravlja, na miru i ko hoce ko je oral, anal, od pozadi, vezivanje, handjob i te varijante ), pa je mozda uletelo kako ne treba.Takodje, svi odgovori su i vise nego korektni, zato sto na direktno pitanje treba dati direktni odgovor.Opet, i sinovac mislim, da ze zeznuo u sajtu.Jer ovo nije ni ''Smokva'', ni ''Atlantida'', ali zdrava je svadja na tu temu. Ono sto meni smeta.Do ovog momenta sam ovaj sajt posmatrao kao jedno veselo mesto, gde neke predrasude nemaju prostor.Medjutim, to izgleda nije tako.Ako cu direktno odgovoriti, kazacu da takva pitanja prave predrasude. Ne znam da li ste mislile i mislili da je kada potegne takvo pitanje, onaj ko cita ovako nesto, na ovakvoj vrsti foruma, ravnodusan.Ne, nije.Za mene licno je to etiketiranje, koje ne prilici razumnim ljudima.I ne prilici druzenju koje na ovom sajtu.Muskarci tom pitanju ( i ja isto ), daju puno znacaja i to je jace od nas.Bilo bi neprirodno da se o tome ne misli.Ne stalno, ali ponekada.I kada procitate takvo pitanje ( i odgovore ), vi se smorite. Pa makar bili obdareni, ne znam kako. Da ne ulazim dalje i ne budem demagog. Ako cemo da budemo isti, onda hajde ili otvorite temu sexa ili nemojte da polemisemo o takvim pitanjima. Jer, recimo od veceras, mnoge clanove dozivljavam drugacije.I treba da se stidis jer znas kako on misli i sramota te je da pricas sa njom/njime, jer sebe dozivljavas manje vrednim. A onda ce se neko nataknuti i reci:''Sve polazi iz glave'' ''Aha,da'' Ali, naravno, pre nego sto me preduhitre, reci cu da je to moj problem i moje razmisljanje. Jebi ga. 31.10.2007. PS.Tekst koji sam napisao na jednom sajtu povodom polemike o biti i velicini polnog organa u muskaraca i znacaja u secu istog.
Neka neko drugi napravi naslov
Jutros pre pola osam, stojim ja na autobuskoj stanici u Zemunu, opterecen sam sobom I nekim mojim problemima koji me more, pokusavam da se smestim u novine, I ipak sam sveze probudjen.Do mene stoji devojka, nepunih 20-ak godina, lepa crnkica, jako lepo obucena, vise kao da iz provoda izlazi, ali nekako sva sludjena.Zapala mi je za oko.Manja od mene za tri glave I uza od mene za sest kubika, stajala je I jednostavno prazno blejala.Negde u ta doba stize ‘’Severtrans’’, za Sombor, linija koju ja koristim za Novi Sad, gde sam je li krenuo na posao.Ulazim u bus, nalazim jos praznih mesta I smestam se, istog momenta uzimajuci ‘’Politiku’’ u ruke I zadubljujem se u problem Kosova.Autobus se puni, a curica se smesta kraj mene.Naizgled je sve mirno.Medjutim, negde kod Banovaca, devojka iz cista mira pocinje tako histericno da place, da jeca, da rida, da udara sakom o sediste…Prvih par minuta pokusavam da glumim Engleza, medjutim ona je toliko zabalila, da sam joj dao maramicu, ona se nije smirivala, dao sam drugu, trecu…. Nisam mogao da se ne umesam.Pitao sam sta se desava, prosto je bilo jace od mene sta se desilo, I kao po obicaju, grdno sam se prevario Do Novog Sada ja sam slusao. Htela je da iznenadi decka.Decka koga je upoznala preko neta.Videli su se par puta.U medjuvremenu su razmenjivali 8000 smsova I mailova. I ona je dosla. I on nije dosao. I ona ga je cekala. I on nije dosao. Celu noc je provela cekajuci ga u Zemunu. A on nije dosao. Stalno ju je lagao I govorio da dolazi. A onda je poslao sms u kome je rekao ( ja procitao ):’’dosla mi je devojka, nemoj da se ljutis, ne mogu da dodjem, vidimo se’’ Kaze, da je ljuta na sebe jer je curka. Ja kazem ( o intaligencije moje ), da smisli dobar plan kako da mu zagorca zivot. I nikada mi nece biti jasno, koji je crv u ljudskom umu taj koji koordiniraa zajeb drugog coveka.Poigravati se sa necijim emocijama nesto sto je za mene idiotizam naravno.Nisam ja otkrio rupu na saksiji I nisam zimislio toplu vodu, ali zaista je tuzno kada vidis tako nekoga ko se unistio zbog kretena.Time se I ono malo pozitvnosti urusava I izgradjuje sindrom opste kucke ( muske ili zenske ). I neka je moj sako zavrsio kao upijac.I neka sam saslusao.Ako ce joj biti lakse, meni ce biti suvlje. Ali danas mi se mota to po glavi.Nekako se osecam kao pripadnik dela populacije koji je promasio bananu na kojoj je rastao.Ocigledno je moja banana napravila drugi soj majmuna od mene. Neki majmuni su uspesniji, neki neuspesniji..., ali dzaba sve. Majmuni smo. 27.09.2007.
Iftar
Ponosan sam sto imam prijatelje drugacijih vera i obicaja.Zivim u veoma multietnickoj sredini.Imao sam cast da budem pozvan.Bio sam na iftaru kod Samira, mog velikog prijatelja i saradnika.Njegov otac je imam i ovo je njegov zapis koji mi je sinoc dao.Ja sma ga samo prekucao, jer i ja ucim i gledam ovo prvi put ........................................................................................................ Iftar je dobro poznata reč svakom muslimanu, te ni u kakvom prevodu neće obuhvatiti svu semantičku višeznačnost i složenost koju integrira.Dopustimo da je iftar ramazanska večera, odnosno obed koji se uzima u prvi sumrak i neposredno nakon zalaska sunca, kad se postaci skupe oko sofre (trpeze) i posle dugih sati odricanja - mrse.Omrstiti se za iftarom znači prekinuti post u dopuštenom trenu halal-hranom. Već nekoliko dekika (minuta) pre aksama, cela se porodica nadje za sofrom. Deci i mladima se gleda kroz prste, ako pokazuju malo nestrpljenja posle ispoštenog dana, jer su ogladnili i ožednili, dok stariji nastoje sačuvati mirnoću i dostojanstvo do zadnjeg trena, pa i za vreme celog iftera. Domaćin, nakon što se na obliznjoj munari upale kandilji ili s tebije pukne top najavljujući aksam, u ime svih ukućana, prouči bismile (bismillah - U Ime Boga dz.s.) i omrsi se, najčešće gutljajem vode, limunade ili soka, pa zatim predje na obaveznu čorbu (gustu supu), a za njim i sva ostala čeljad. Prema predanju, Muhammed a.s. je ponekad najpre uzimao malo soli, pa neki domaćini slede takav običaj. Mladja čeljad s izvanrednim obrokom nastoje utoliti glad i ugasiti žedj, pogotovo posle teških dnevnih fizičkih poslova ili drugih radnih naprezanja, kako bi što pre 'povratili snagu'. Medjutim, dedovi a posebno nene (nane), nakon nekoliko kašika čorbe i zalogaja hrane, prekidaju ifter, da bi seli uz svoju mangalu (sud sa zapretenom žaravicom koja čuva toplotu kafe i mleka), da popiju svoj željno čekani findžan kafve, pa i da zapale svoju prvu cigaru.Tome se ne treba čuditi, jer duže odricanje od osvežavajuće kafe, naročito kod starijih osoba, može izazvati glavobolju koju već prvi fildzab otklanja 'k'o rukom'. Posle iftara i kafe, klanja se aksam i priprema za odlazak na teraviju. Običaj koji se i do danas sačuvao, uzajmno je pozivanje na iftar, medju rodbinom, komsijama i prijateljima. Neretko domaćica radi dragog gosta pripremi i po nekoliko jela, slanih i slatkih. Islamsko načelo da imućniji pozivaju na ifter siromašnije, često se zapostavlja, pa imami i ostala ulema svoje džematlije na to moraju češće podsećati tokom ramazana. Lep je običaj da imućniji na iftar pozivaju učene, u selu svoga hodžu ili učitelja, kako bi mu odali čast i istovremeno od njega nešto korisno čuli i iz njegovog vladanja naučili. Za iftarom nije pohvalno prejesti se, nego treba jesti umereno i ostaviti prostora za ramazanski ručak, kao još jedan obed koji se uzima prije imišaka. ..................................................................................................... Ramazanska Večer .......................... Suton se spušta mirisav ko smilje ............................ I šiplje zemljom svoje nujne care- ..................................... Gle,mujezini vec pale kandilje ................................... I svijet ostavlja trge i pazare, .................................. A suton pada mirišav ko smilje... ....................................... Pobožni ljudi za soframa sjede, .................................... Molitve usne šapću im ti'o . ..................................... Radosnim okom u satove glede- .................................... Bljedilo sveto post im lice svio; ..................................... Al oni veselo za soframa sjede. ......................................
Picologija-nauka o pizzi i jos ponesto
Ne spadam u ljubitelje pice.Mada nisam probirljiv kada je u pitanju ni debljina ni veličina.Volim da mi pica bude samo mekana i sveža i da mi lepo miriše.U današnje vreme, svedoci smo da se pica gura svugde.Reklame za picu naći ćete u sandučićima, picin propagandni materijal vam meću u ruke na ulici, evo čak vam šalju i na mail adrese, a svi mediji samo bruje na temu pice.Nama su danas čak proturili picin EPP pod ulazna vrata.A prolaz uzan, kroz vrata.Poučeni današnjim guranjem, kroz inspirativno ime preduzeća za proizvodnju i plasman pice trećim licima, ili građanima, poznatije pod nazivom pizzerija, a u imenu ''Pizza Cactus'', zamislio sam kako je lep spoj kaktusa i pice, u imenu naravno.Sačekavši da se svi okupimo u toplini domaćeg ognjišta, predložio sam svojim ukućanima da poručimo picu za današnji ritualni obred nahranjivanja iliti ručak.U početku se očitavala skepsa na licima mojih roditelja, kako će taj komad ''tankog leba sa tamo nekim pizdarijama'', nahraniti izgladnele roditelje, ali je želja za savremenošću bila jača, te je u duhu savremenih tokova pala odluka da se pozove DOO za isporuku pice na kućevnu adresu.Odabrali smo ''Quattro stagioni'', porodično pakovanje, jer su na nju metnuli dosta kojekakvih ''idiotizama dušu dalih za čir'', što bi rekao moj otac.Posle 40 minuta i razmene 1000 dinara sa jednim omladincem koji se bavi raznošenjem pica po kućnim adresama, seli smo za astal otvorili kutiju za picu, i počeli da divimo tom čudu geometrije koje je imalo dimenzije volana Ikarbusa-IK 70, iz proizvodnje 1973.Počeli smo sa jedenjem i hvaljenjem majstora koji ju je razvlačio tako pedantno i iskusno.Tu sam ja kao stručno lice pokazivao proces razvlačenja sa sve Travoltisanjem vazduha.Nisam ih impresionirao, jer je moj otac picu posolio, dodao pola tegle maslina i uzeo turšiju da mu pravi društvo.Kako tako, picu smo izkonzumirali, i razišli se da razmišljamo o blagostanju brze hrane. Rezultat: Mama-Pola litra kisele vode i buscopan Tata-Litar kisele vode i kesica sode bikarbone. Ja-Dva Rupuruta Zaključak:Rupurut mi sleduje i od čvaraka, ali su mnogo ukusniji.Lepo je meni moj deda rekao:''Lepa je pica sine, ali ne treba preterivati'' 18.10.2007. _______________________ Majstori u kuci Majstore zatekoh Na krovu stare kuce Menjaju slomljen crep Majstori na krovu Majstori unutra Majstori,majstori Ko vas je zvao Zasto dirate moj crni krov Na kome stoji roda bela Na kome raste trava kudrava Moj krov u podnozju dugog veka Zasto ste mi kucu napali cekicima,ekserima cetkama, bojama Majstori,majstori ko vas je zvao Izlazite, pustite me Da sam kucu uredjujem ne cuju oni ukucavaju moje kosti Farbaju mojom krvlju Iznose iz mog srca namestaj stari Nepodnosljivi majstori Njih 30 sede na meni jednom Doci ce, kazu cuven gost Lovice maglu po sumarcima Sa tvojom ce se kucom sudariti Mora da bude kao iz bajke Evo tebi ogledalo Cesljaj smeh u njemu Lice ti je poduprto Zeleznom tugom Majstori, majstori Sta ste ucinili To nije moja kuca To moj dom nije To vise nisam ja Aleksandar Sekulic, pesnik amater, jedan od poznatijih beogradskih boema...takav mi dan danas.... Majstori, majstori
Totalni proser-11.08.2007.
Samo u našem poslu, poslovni sastanci se zakazuju u deset i kasnije uveče.I da ljudi ne znaju kojim se poslom bavim, rekli bi mi kao moja baba mom dedi:''Samo zakazuj ti sastanke u noću u kafani, i Rade zakazivao, eno ga još tuca kamen na ostrvu ( Goli otok )''. Tako da ovo moju literarnu zajebanciju pišem sada na pola puta od ručka do večere i popodnevne kafe. A dan mi je počeo jako rano.Negde u cik zore, oko osam sati tresnuo me je takav grč u cevanici da sam za par momenata prebrojao sve zvezde ovoga sveta.U želji da ustanem, sklizunuo sam sa kreveta na parket i sa sve grčem u nozi, dupetom tresnuo od sve snage jedno pet-šest rihtera. Mašala. Vrlo .... ____________________________________________________________ Volim da sedim u ''Grinetu''.Ovaj drugi deo ima velike staklene šibere i ako se uvalim za prvi sto, mogu da bez problema šacujem građane koji idu kroz Nušićevu i da se bavim omiljenim srspkim soprtom, tračarenejm. A evo šta sam danas zapazio, za manje od dvadeset minuta, pojavilie su se tri vrste najboljeg poslovnog brenda sa ovih prostora.Prosjaci. Prvo se pojavila jedna ''bela'' baba od nekih 202 godine jedva hodajući pružene ruke, molila za pare. Pitate se što pišem ovako cinično.Zato što je ta grupa prosjaka najveća profitna organizacija na ovim prostorima.Malo za njom pojavio se ''gluvonemi'' čovek od detinjstva, a par minuta za njime na moje zaprepašćenje tako uređena gospođa sa čikovim kolicima i bebom u njima.I ona je prosila. Nije to fenomen, to je biznis. I njega treba iskoreniti. Odvratno je to što rade.... _____________________________________________________________ Kod ''Londona '' sam naleteo na GSP-ovu ''23''-ojku, garažni broj 1044 i za njenim volanom ONA.Tako lepa i zgodna cura koji vozi autobus.Slika dana.Divim joj se, mora da ima m..a od čelika za ostalih 1000 napaljenih drajvera, kada može da ratuje sa njima. ______________________________________________________________ Akonto prosjaka.U ''74'' su ušli ''harmonikaš i brat''.Njegova harmonika ima dugmiće kao zubi komšija Rajka.Em su pestupni, em su crni.A on peva..., kao gavran u pubertetu. Dao sam mu 50 kinti.Da ućuti. Bilo mi je žao deteta zaista. Toliko o meni i mom mišljenju o prosjacima.
Silovane veverice i kiseli mačići-30.09.2007.
Imamo ovog meseca majstore u kući.Naime, prošle nedelje, moji ukućani su odlučili da uvedu u naše toplo, porodično gnezdo umetnike sa molerajem, koji za mali iznos koji im uručimo, od našeg skromnog ognjišta uz par poteza kičicom ima da naprave velelepno zdanje. Prvo i osnovno jeste da su nas sve te jebadijade koštalo toliko da se braća moleri spremaju da od finansijskog dela aranžmana uplate turističko putovanje u svemir iz prve. Drugi deo aranžmana nas obavezuje da ih nahranimo. A treći deo, da im masiramo tabane. Naravno, mi kupujemo materijal. Hm?Kakvi su moleri?Pojma nemam, ali znam da su Žikinoj svastici Milevi, pa njenom zetu Drgoslavu, a njegovom komšiji Milomiru, pa njegovoj komšinici Desanki, e pa njenoj pokojnoj priji Živadinki i njenom zetu Vitomiru, 1987-e, farbali stalažu za kafu u letnjoj kujni u Maloj Moštanici. Tako da im je referentna lista veoma jaka i mislim da su kvalifikovani za sav posao koji imaju da odrade. E, sada, pošto je drug Milutin bio zadužen da ih opskrbi materijalom, ja sam pošto sam ostao kod kuće i nisam radio bio zadužen da ih nahranim. Uđem u neka doba u jednu od soba našeg zdanja i priupitam naše umetnike, šta imaju izvoleti da se nahrane. Jedan grakne:’’Šta daš’’, a drugi :’’Ja se hranim samo makrobiotički’’ Jebote, pazi fancy molera. Poučen iskustvom da se majstorima ne zezam, a i bez želje da u sobi nađem roze zid na natpisom ’’Ovaj debeli je udriguz’’, ipak sam se uputio u zdravu hranu Po istoj je lelujala ekipa gegi-vegi, izgladnelo kupujući zemljane kolačiće, napravljene bez brašna, bez šećera i bez svega što bi moglo da pokvari prirodni ukus gline iz mongolskih stepa. U voćno-povrćnom delu su se šepurile, prirodno uzgajene, lubenice veličine retardiranih jabuka, breskve napredne kao kupine i limunovi uz priloženu lupu. Na polici za žitne proizvode smo ima prirodno brašno egipatskih piramida, koje je izgledalo kao upravo sastrugano sa istih, pirinač odgajen pod budnim okom dalaj-lame, koji se kupa samo kišnicom, kao i žitarice, čija imena se koriste za logopedske vežbe u prisustvu stručne osobe, uz bradavičave kukuruze, obrane na još uvek neotkrivenim zabitima planete ( nadam se Zemlje ). Kupio dva komada nečega i dodao testenine, boje zemlje posle monsunske kiše, u obliku svrdla, koje proizvode ručnim putem, pod hipnozom, sveštenici tajnog, indonezijskog kulta. Usput sam upoznao sa japanskim parazitima u prahu i kineskim gljivama, koje rastu samo noću, na bambusu i slobodno vreme su afrodizijak za pande. Obaška su stajale krpene vreće, pune ljuštika oraha, kojima se hrane crvenorepi majmuni, a služe za pranje veša, milion puta, bez praška. Dakle, od tog flornog dela, rešio sam da milom umetniku I pejzažnom razmazivaču napravim tek od koga će da ima crevno oboljenje, a hemoroide sigurno… I napravim. I ond dođe i pojede. I ostane živ. I ode da macka. I zaista je pojeo mrtvu prirodu. Bože, nisam verovao, ali zaista se počinjemo približavati Evropi u svakom pravcu. 30.09.2007.
11 tačaka za pod razno!
Eto, imao sam priliku sa se uverim, sta zene traze od muskaraca u fizickom pojmu.Citao sam kreiranje idealca I iskreno pratio sam veoma pomno.Eto, neko ne voli nakit, neko frizuru, neko pecat na prstenu, neko stomak, neko, bele carape, neko cackalicu u ustima, neko zarozanost, neko preteranu pedantnost, neko frizuru Sabana Saulica, neko dlake komplet, neko dlake odvojeno, neko lose cipele, neko dzepni bilijar, a neko smrad…. Hm? Hm? Hm? Uzmem da analiziram sebe.Hajde, ja sam neki muskarac. Da li sam po meri? E jebem mu proslogodisnji ajvar ako znadem? Ustao sam u kancelariji I dosao do ogledala.Poceo da se gledam. 1.Frizura mi je normalna, civilizovana.Jebi ga, nemam neke buffalo elemente duginih boja, ali je ok. 2.Nokti sredjeni. 3.Zlato nemam.Jedino vredno jedan ‘’Casio’’, dva para naocara I porodicni prsten.Jeste sa pecatom, jeste ali je 180 godina u mojoj porodici I nosim ga samo kada radim, ako amjliju. 4.Cipele ciste 5.Capare normalne 6.Mirisem na Bvlgari 7.Da li sam pedantan?Hm?Picazjla.Poprilicno, ali ako treba ima da se batalim od peglanja. 8.Da li razmestam aparturu po gaćnom delu?Ko to ne radi?Ali nikada ne na javnom mestu.Molim lepo.I zene prdu. 9.Ruke?Kao Sopenove u pubertetu. 10.Kako se uklapam u Vase zahteve?Fenomenlano, samo me krka jedan problem. 11.Jesam li rundav?U srazmernim kolicinama. Imam stomak.Imam I dupe.Ima me brate kao Starovlaskih planina.Da li sam ruzan?I to sam jebi ga, sta da radim, da bijem Darvina?I psujem kao kocijas pripravnik? Jel trazite dame, nesto ne moguce? Ne. Jel bi prosao? Ma otkud znam, valjda bi se nasao neko.
