Ožalošćena porodica-Novembar 2007
Otvorilo se nebo poslednja dva dana u Beogradu, krcka sneg, napolju se smenjuju malo minus malo plus, vreme pravo prosto poetično rečeno kao izdrndani opanak, a ljudi se kreću ulicama kao da su iz kace za kupus u mesecu Maju izvučeni.Niko ne zna šta nas je ovo zateklo.Gradske službe, kao po običaju pojma nemaju da je u Novembru moguć sneg, jer taman su se sprermali da prskaju komarce u Dunavskom ritu, kada ono pade sneg.Tako i u prevozu.Svaki kreten seo za volan pa naleće kao magarac u pubertetu na nas nesretne koji držimo taj komad plastike u rukama ( pride još familijarni, te mora da se vozi veoma pažljivo), ne bili smo se prebacili sa jednog na drugi kraj gradi.U megamarketima ( ko me je terao da idem tamo? )kilometarski redovi.Pojeftinio tariguz za 10 kinti, pa valja napraviti zalihe.I onako svi seremo bez mere, ne smemo bez papira da ostanemo. Sonja je počela da sprema kolače za slavu.Sutra se sprema sarma.U utorak vece guda i riba. I biće ponovo, pojeli smo i popili sve što je bilo.Ogovarali smo svakog ko je bio i nije bio tu.I ponovićemo sledeće godine. Pre oko pola sata javili su tati da mu je Teča umro.Imao je 97 godina.Pre tri godine se oženio sa 48 godina mlađom ženom.I pripisao svu imovinu njoj.Glavna polemika je to što će teča biti sahranjen u Sremskoj Mitrovic, a ne u Zemunu kod pokojne Tetke, koja je umrla još 1979 godine.Naš ogranak tatine familije ne priča sa tečom još od 1984-te, kada je počeo da živi sa ''devojkom''. Vesti su primili hladno i upravo se usijavaju telefoni od ogovaranja pokojnog teče.Ne daj bože da neko ode na sahranu. Baj d vej, prema informacijama koje posedujem, a za koje verujem da su subjektivne, jer sam sa jedne ''strane medalje'', pokojni teča je bio go pištolj po završetku Drugog Svetska Rata i ''udao'' se u bogatu tetkinu ( našu ) familiju.E sada, to što je sve nacionalizovano nije ni bitno.Bitno je da je tetka bila Sekretar KPJ za Zemun, a posle i Beograda, te je teča preko tetke ) kako god se uzme ), gradio svoj položaj.I sekretarice koliko znam.E, sada kada je Tetka umrla, teča je ''smuvao'' tada mlađanu sekretaricu, kojoj je prepisao svoj deo imovine.Inače, da dojam bude jači, tečin sin je i svoj deo poseda prepisao teči još 1980-te.E, sada teča pre dve godine dok je još bio svoj sa svojom glavom, sve lepo prepiše ''mladoj'' i overi u sudu. Tečina verzija je koliko su mi izvori bliski tečinoj strani priče kazali, kaže ovako.Od tetkine smrti niko mu se nije javljao i svi su ga zaboravili.A on je pomogao da svi završe od osnovne škole pa do fakulteta, razume se kroz partiju.Samo su za muzli kao zadružnu kozu.I uzimali lovu.E, zato je teča rešio, narodskim jezikom da zajebe svakog listom od familije, koji mu se zamerio, pa da premine na miru. Njegova najuža rodbina plakaće za njim, tek po završenoj ostavisnkoj raspravi i završetku parnice o stanu. Zastava je na pola koplja.Porodica je ožalošćena. Novembar,2007
Praseća filozofija, Ko to krade Žiki gaće?, Šrafciger mu njegov
Danas je 59 ti rođendan moje mame.Nisam u prilici da joj lično čestitam, ali Vama prenosim iskustvo organizacije njenog rođendana prošle godine. _______________________________________________________________________ Ako pokušam da zanemarim, kvar na ovom mom smederevcu koji me obasipa troškovima kao da je budžet Centralnoafričke republike... I ako pokušam da zanemarim ( a to je ne moguće ), jedno prelepo druženje od prošle srede u Zrenjaninu i razgovor sa pametnim ljudima, koji me je kao čoveka oplemenio, izvukao bih utisak nedelje ( jer klinička smrt mog tristaća od kompa je trajala sedam dana ), koji bi bio 58-i rođendan moje mame i celookupna aktivnost oko njega. Pokušaću da sažem pisanje, jer se su mi zamerili da pišem onoliko dugačko koliko mi je veliko dupe. Dakle, organizovao sam mami rođendan u četiri segmenta: 1.Odlazak na Lido camcem 2.Okretanje praseta ( valja se ) 3.Organizovanje trubača 4.Vođenje računa o trošnoj srč(k-c)i! Stavku jedan sam organizovao.Imam i lokaciju i l prevozna sredstva po reci.Stavku tri dobiješ kada je platiš ( a zamislite braću mandove sa trubama kako vozimo čamcem po Dunavu i tu sliku... ).Stavku četiri sam dobro odradio, jer evo sada pišem...Ali, stavka tri me je koštala živaca. Neka dalje ne čitaju ljubitelji životinja i vegeterijanci, ali naći dobro prase u Srbiji je ravno čudu. Prvo smo se zaputili po dogovoru u Jakovo, selo u Sremu, a kraj Surčina.Da kupimo živo prase. Ekspertski tim G-4 Troje komšija i ja. Ja se bavim hranom, a ova trojica vinjakom..., ali što poznaju fizionomniju prasića. Gazda Dragi nas je dočekao spreman i naoružan informacijama. Pitanja koja su komšije postavile su otprilike ovakva: ''Čime ih hraniš?Kog su porekla?Koliko su teška?Da li koristiš biljnu hranu ili rokaš koncentrat?Da li prasići imaju dotok svežeg kiseonika?Do kog perioda su sisali na krmači?Koliko je vepar imao plodova pre ove krmače?Da li hrču?Ima li problema sa stolicom?Da li su prasići deprrsivni?Kako ih kolješ?Da li im puštaš muziku?Pošto su?Mnogo, spuštaj, vidiš da je dečko ( ja ) sirotinja!Vidi ga ala je propao.Jel mi plaćamo veterinara ili ti?''Gazda odgovara kao da učestvuje kod Tarika Filipovića i Ivana Zeljkovića. Na kraju, dobio sam popust na srce, na stres, na dobru dušu, na ''sirotinju'', na ''neuhranjenost'' Sledeći stepenik, pečenjar. Čim je Žika ( majtor ispijanja vrućeg vinjaka ) zaustio ''Koju so koristiš?'', ja sam izašao napolje... A samo sam pitao da mi prave društvo.... ........................................................................................................... Inače vezano za Žiku ima jedna zanimljiva anegdota, koju sam nazvao '' Ko to krade Žiki gaće'' ................................................................................................. Ne mogu da verujem, da ću o ovome da pišem, ali ako postoji Nobelova nagrada za idiotizam, neka se dodeli, nama svima.Uostalom, ovo je razlog, zašto sam moj blog nazvao :''Kada su cvetale budale''. Jednom prilikom u Beogradu,, zorom rumenom ( oko devet ), probudi me neko svađanje, polemika.Pomislim, Janjići zaratili od sa ranog jutra i onako u gaćama iskočim u dnevnu sobu. Žika, penzioner ''Laste'', stajao je na sred sobe i Sonji i Miletu, koji su se spremali za pijacu je nešto objašnjavao: ''Šta je Žilijen?''-pitam ga. ''Evo, takve ko' tvoje, baš takve gaće'' ''Žiko ko moje nisu.U moje gaće mogu cele jedne jaslice da se smeste'' Tu ti moj ćale dobaci, ''Ostade Žika bez gaća, uzeše mu gaće'' ''Pa to ti je Žiko'', kažem ja pošto vidim da se moji lome od smeha, ''što pod stare dane hoćeš da skidaš gaće.Zar ti nije dosta bre?Sedam banki imaš i ti bi još gaće da skidaš.Još ako ti Smilja sazna ( žena ), ima da spavaš na lođi'', kažem ja onako bunovan. ''Ma nije, nego ukrali Žiki gaće sa terase''-prelomi mama poluozbiljno... A onda sam saznao šta se desilo... Kada je moj soliter 1972, sagrađen, pošto se satoji iz tri kule ( jedna do dvadeset i dve po sedamnest spratova ), na krajevima su napravljene dve velike terase na osamnaestom spratu, koje su po komunističkim idejama, služile da domicilno stanovništvo kači svoj veš, kiseli kupus, ili vezuje koze i radi sve ono što izgrađuje bratsvo i jedninstvo.Godinama, penzioneri kače veš na tim terasama.Generalno su dobra zamisao, da baš sve ne visi po stanu ili terasama koje su male, ali skoro da se niko ne penje gore.Dobro je jedino da kačiš posteljinu, jer u stanovima ne može dobro da se osuši. Elem, Žika i Smilja su starosedeoci i od kada su se uselili 1973, veš kače tamo.Dakle, 34 godine, kače gaće na ''izvolte'' i sve je bilo kao u bajci, sve dok noćas neko nije Žiki klepio šest pari gaća. I oko toga se digla frka. Paranoična po prirodi, Smilja je pustila buvu, da je manijak u zgradi, koga izgleda za početak, pali Žika, pa će onda da krene redom. Prava istraga je pokrenuta, koliko imam informacije. Ja sam samo rekao na sve: ''Žiko, možda je Steva ( Predsednik kućnog saveta koji sa Žikom ne priča ), ti ukrao gaće, da ti se revanšira, što si mu pošećerio kupus u podrumu zimus?Idi kod njega i pogledaj mu u pantalone, pa šta nađeš...'' A možda je i manijak.... A možda nekome trebaju Žiko tvoje gaće... Jedva su ga zaustavili da ne ide u SUP. Verovatno bi ga strpali u ludnicu! Video sam kako polemika dalje ide, obukao se i rešio da skoknem do Keja i da prvu kaficu popijem u drugom okruženju i rečnom miru, gde se ne priča o gaćama. Nije srpski-biti normalan ............................................................................................... A na Keju...... Taman sam mislio da taj dan provedem, spavajuci malo duze, jer ipak cele nedelje sam ustajao u sest sati ujutru, i putovao na posao 80 kilometara u jednom pravcu, te sam mislio da sam zasluzio savrseno miran dan. Ali Žika učleteo iz x u 2 Svario sam ih nekako i pokusao da makar na par minuta skoknem do keja, ne bih li se namirisao zemunskog vazduha i zemunskog dunava i na miru popio kafu, samo u drustvu novina. Na pola novina, negde oko spoljnopoliticke rubrike, i razgolicenih pevaljki, docuo sam dozivanje jednog tatinog prijatelja, novinara ''Politike'', Zemunca, koji inace seta Kejom svaki dan, i svaki normalni covek gleda da ga izbegne sto vise moze, jer je dosadan ko proliv posle suvih slijva i mleka, i uvek se ocese o kafu. Priblizio mi se slucajno, sa smehom na licu i pitao da li je slobodno.Mojoj slobodi je bio kraj.Proklinjao sam svoje lepo vaspitanje i dan kada sam se rodio.... Dva sata ja sam slusao bubrezne probleme i neljubaznost vozaca ''Jedinstvo''-Vranje.Lepotu WC-a voza Beograd-Bec, u kupeu do Subotice.Kasnjenje ''SeverTransa'' i jako lepe cvarke koji mogu da se kupe na Bajlonija pijaci.Nismo ni zaobisli poskupljenje struje, ali ni prevarante koji guraju cigle u dzakove sa paprikama i tako uvaljuju naivnim zemunskim domacicama.... A skup luk................... A los WC vozu u 7.52 ....................................... A ja sam cupkao...., gledao a sat...dupe mi je radilo 200 na sat...... A sto je najgore..., razumem ga. Prosla godina, ovaj datum....
Virusni kakitis o'đe u nas
Među prvima sam overio ovogodišnju sezonu stomačnog virusa u Podgorici.Negde u petak naveče, osetio sam kako mi se organizam raspada, kako sam sam sebi težak ( a to jesam bogami, oho oho ).Kroy svaku rupu na mom telu šipštalo je i liptalo kao iz bušne kace za kupus.Povrh svega ukokala me je ona depresivna 38.3 temperatura, pa sam po prvi put u avgustovskom danu bio namazan rakijom, umotan u ćebe i sa dva frotira u pidžami pokušavao da se preznojavam.Ne bi li se ikako dozvao svesti.. U neka zla doba, kada sam shvatio da mi temperatura ne pada zaputio sam se taxijem ka Hitnoj pomoći ( ovde HP, dolazi samo u slučajevima kada treba da te prebaci na groblje ). Četiri sata sam čekao da me prime.Sa temperaturom, stajao sam u holu kao loodak.Tada nisam znao da je proglašena epidemija stomačnog virusa od vode i to u centralnim gradskim kvartovima i u novom delu grada, gde ja stanujem. U Dom Zdravlja sam otišao juče, zakazali su mi za petak!Pa ko pretekne! Zidaju kao magarci.Sa staklenim dozvolama, sa fensi inženjerima i sa kineskom robom.Rupe kopa svako ko ima D kategoriju položenu.Cevi za vodu i za kanalizaciju su mnogima iste. Ko će da me nabedi da nas nisu pootrovali?
Istorija pisnaja kuvara u Srbiji-Članak napisan za potrebe struke
Ovo je clanak koji sam napisao za jedan strucni magazin, 2006, koji se bavi globalno F&B managementom.Danas sam preciscavao racunar i njega sam nasao.nadam se da ce vam se svideti i prikazati jos jednu moju stranu ozbiljnosti koju ponekada imam. ________________________________________________________________________________________ Početak aktivne pismenosti u Srbiji, krajem 19-og i početkom 20-og veka, kod žena, najbolje se može videti kroz ‘eksploziju’ kuvara, koji su tada počeli da se objavljuju. Prosto je za neverovati koliko se tada, raznih pisanija i svezaka, koje su srpske domaćice ljubomorno čuvale jedna od druge, uspelo pretočiti u razne ’’Narodne’’, ’’Velike’’, ’’Kućne’’ kuvare. Pored recepata, kuvari su tada bili i savetnici mladim domaćicama, ali ujedno i zbornici narodnih lekova i čajeva. Jednom rečju, u to vreme, štampani kuvar bio je jedna univerzalna kućna enicklopedija. Problem je bio nepovezanost činjenica u kuvaru i veliki broj gramatičkih i slovnih grešaka, koje niko nije hteo da koriguje, jer ni jedan lektor i redaktor tih vremena, nije želeo da se sa time bavi. Zaokupljeni politikom, koja je baš u to vreme bila veoma burna, ispravka kuvara bila im je ispod časti. Početkom dvadesetog veka, Srbija dobija prvu učenu domaćicu- Spaseniju Patu Marković ( negde Marinkovic ). Završivši najpriznatije Bečke škole za vođenje domaćinstva, kada se vratila u Srbiju, osetila je potrebu da naše žene edukuje u svim pojmovima vođenja domaćinstva. Priznati istoričari, Spaseniju Marković stavljaju u spisak prvih deset učenih žena, koje su se borile za poistovljenje prava žena i muškaraca. Sve što je uradila, sve što je napisala, postavilo je temelje ravnopravnosti među polovima u Srbiji. ........................................................................................................................... Prvi Patin kuvar U želji da Srbiju približi svetu, Spasenija je 1907 godine objavila prvi ‘’Kuvar i Savetnik’’, koji je urađen po principima bečkih i mađarskih domaćinstava. Kuvar počinje sledećim citatom: ‘’Najbolje knjige koje postoje, to su kuvari.Većinu ostalih nije trebalo ni pisati.Šteta što su pisci kuvara, obično nepoznati’’-Ibzen. U uvodu, između ostalog, tada je napisala: ’’Hrana je ono što nas održava u životu. I baš zato nimalo nije svejedno šta čovek jede, koliko jede i kako je jelo pripremljeno. Raznolikost životnih namirnica i različiti načini pripreme hrane, od velikog su značaja za čovečiji organizam. Samo raznolika hrana može da čovečijem organizmu da sve one sastojke koji su nam potrebni: belančevine, masnoće, skrob, šećer, razne soli, vitamine, itd…, a nedostatak tih sastojaka doprinosi do raznih poremećaja u organizmu…Kućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za onoga koga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti.’’ Samom kompozicijom uvoda, citatima i modernom rečenicom, koja se za tadašnje prilike mnogo razlikovala od srpske feudalne retorike, kao i ogromnim bogatsvom sadržaja, Spasenija Pata Marković, vinula je sebe u naučničke visine, ali je u isto vreme, svojom popularnošću, zasmetala tada brojnim srpskim konzervativcima. ............................................................................................................................ Zabrane i osporavanja U toku svog rada, Spasenija je imala TABU, kao svog najjačeg protivnika. Ko je ta žena koja se usprotivila, feudalizmu Balkana? Ćerka iz viđene kuće, koja je završila škole, imala je velikih problema u toku svog rada, a njeni kuvari su bili zabranjivani. Verovatno je Srbija tog vremena bila jedina zemlja koja je zabranjivala kuvare. Bilo je to u periodu šestojanuarske diktature, kada je jedino Patina Čitanka za domaćice, koju je štampala svake nedelje, izlazila bez cenzure. Čitanka je ubrzo postala bilten opozicije jer ima je Pata omogućavala, podržavajući brata koji je bio istaknuti opozicionar, da se na jednoj stranici, kroz recepte, ironično odnose prema kralju i diktaturi. ............................................................................................................................ Kultna ličnost Uprkos svim nedaćama ona je postala kultna ličnost tog doba. Ljudi koji su je znali, govorili su i pisali da je Spasenija Pata Marković, jedna veoma skromna i neupadljiva ličnost, visokog intelekta i držanja, koja se pak, ni čim ne razlikuje od većine žena tog vremena. Mada, Branislav Nušić, jedan od retkih srpskih intelektualaca, koji ju je neobično uvažavao, napisao je 1925 u ’’Politici’’, jedan članak o učenim ženama, u kome je za nju između ostalog rekao :’’ Od kada uđete u njen dom, vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, Gospođa Marković, ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Kada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom Dvor, dok ne prozborite sa njom ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači.’’ Ona je radila veoma marljivo. Pored škole koju je držala u periodu do 1941, objavila je 3 Velika Narodna kuvara i 15 svezaka raznih recepata. U Drugom Svetskom Ratu, u svojoj kući je skrivala jevrejsku decu. ........................................................................................................................... Bez prava na ime Posle II svetskog rata, bila je uhapšena kao izdajnik, sve njeno je nacionalizovano a njeno ime je bilo zabranjeno. Ali, kako je u to vreme ona bila jedina školovana domaćica, pustili su je da radi, da vodi škole za mlade, neuke partizanke i uči ih lepom ponašanju, manirima za stolom i osnovama građanske kuhinje, prilagođene ‘’radnom svetu’’. Vrlo brzo, kada su nove vlasti shvatile da ona ima veliki uticaj među običnim svetom, optužili su je da širi buržoaske ideje, zabranili su joj potpisivanje punim imenom i oduzeli sva prava. Svi kuvari, objavljeni posle 1945 godine, pa do 1990-te godine ( razne reprodukcije i prerađena dela ), u njenom autorstvu, potpisani su sa ‘’SM’’. Spasenija Pata Marković, umrla je sama i odbačena, krajem pedesetih godina u Beogradu. ........................................................................................................................... Neprolazno delo Spaseniju Patu Marković, lično, smatram utemeljivačem srpskog pisanog kulinarstva, čija dela treba da poprime enciklopedijski karakter. Po njenim receptima, Dušan Škrba i Dimitrije Davidović, prvi srpski učeni kulinari, prvo kraljevski, pa onda Titovi, profesori, kreatori modernog, profesionalnog kulinarstva u Srbiji, napisali su knjigu ‘’Kulinarstvo u Hotelima i Restoranima’’-1954, odnosno prvi Srpski udžbenik kulinarstva, a brojne generacije prenosile iz ruke u ruku njene kuvare, do dana današnjeg. Trenutno je u prodaji 24 izdanje njenog Velikog narodnog kuvara a u knjižarama kažu da se prodaje i dalje podjednako dobro sa svim modernim i novim izdanjima. Delo Spasenije Pate Marković i njeno viđenje moderne Srbije, koju je ona u svojim kuvarima pokušala da napravi, ne sme biti zaboravljeno, već svim početnicima u ovoj branši, stavljeno na uvid kao stručna literatura, koju malo ko u toj meri poseduje na svetu. 20.05.2006.Jovan Janjic-''Nervozni''
GSP-om, ali u Podgorici
Živim blizu Male Pijace u Podgorici, u delu grada koji se naziva ''Preko Morače''.Kancelarija me na kraju Zabjela ( neka Zabjelo bude pandan Petlovom brdu ).Relacija stan-kancelarija je kao u Beogradu Studenjak gde ja stanujem-Petlovo brdo.Znači, ohoho vožnje.Nisam vozač, jašem peške i imam opciju da idem GSP-om ( kao i većina nas u BG-u ), ili da se taksiram, za šta mi dnevno treba do 6 eura ( oko 460 dinara ). Odabrao sam autobus broj 9 na relaciji Zagorič-Zabjleo.Taman mi staje kod stana i blizu kancelarije.Obzirom da su ljudi ovde sujetni i da ih je sramota videti u GSP-u, ujutru nema neke gužve. Kao i svugde, običan svet se vozi njime. Vama darujem jutrošnji razgovor dve putnice koje su ušle na stanici iza moje. '' -Dako ga više dočekasmo! Jes' vala kasni jutros! No, jesi ti bila dežurna sa Velja noćas? Da! Jel priča ič? Jok, a znaš da mu ćerka odlazi u Ameriku da študira?Nahvatao se on para, znam ja sve, no ćutim ja još.... Ela, znam ja da on krade i ćaća mu je bija takav.Moj Mijo je zube radio kod njegovog šura.I on kaže da je on baraba.... Eeeeeeeeeeeeeee Što ostah samo na osnovnoj školi....Kako bih ja danas krala...... Filozofska tišina par minuta A rade li ti đeca? Da.Stariji u Cijevni Komerc, a mlađi na stovarište. Koliko imaju para. Stariji i 500, a mlađi 250.Dako će da se žene.Doveli su mi cure u kuću.Svako je u svoju sobu.Ne rade im đevojke tek su škole završile.Od starijeg je trudna, evo već treći mesec.A od mlađe ću da zamolim Velja da je primi da čisti sa mnom. Hoće Veljko učiniti, čoek je to! Hoće vala, reče mi Ranka, samo da dovedeš. Tišina............................ Stručan je čovek Veljko Jes, moj Milo kod njegovog Kumare radio nogu, kažu da je čoek. Tisina............. A dje je tebe šćer? U Sutomore sa đecom.Velja im sredio u odmaralište!Za džabe, Ostroga mi! Zet otišao u Nemačku da dotera auto........Žive đeca, mora se protiv ove lopovske države.Vidiš kako i kod Velja uzimaju.... ......................................................................................................................... Tu je došla moja stanica. Nisam mogao da izdržim: ''Pizda Vam materina fukarska''-Prijatan dan!
Kulturološka sraćka
Ima neki dan da sam pisao o fenomenima sokalnih voilista na promiskuitetnim televizijama sa nebeskim nazivima ''Duga'', ''Palma'', ''DM''...I sada bih ovih par redova posvetio tome.Naime, svoje živce i svoje uši danas sam u periodu od 18-19.30 posvetio tumačenju ekipe koja arlauče sa nebeskih visina i sebe naziva umetnicima. Preskočiću deo gde Srbalji vitlaju u kolu sa tri prsta, zastavom i odlaze na svete srppske zemlje ( sve u kolu ), ne bi li očistili svet od Klintona, za početak ( toliko svi polaze da vrate tu svetu, srpsku, zemlju, samo nikako da krenu, ne šalta menjač u prvu, tera samoi u rikverc ).I preskočiću deo gde o tom onanisanju u kolu mislim isto što i o onaniji zvanoj ''Branimo mostove i trgove'' 1999, gde nas svet ruši, kako stigne, a mi krezavi i kao iz Kusturičinog filma mlatimo vulgarnim ( u najmanju ruku ) transparentnima gde smo po...bali pola Klintonove uže familije i Olbrajtinu tetku ( onu iz Češke ). Ali..., da ne politiziram, navodim tri pripadnika ''Dugine'' klape, za početak koji produhovljuju srbaljski narod. _________________________________________________________________________________________ 1.Miloje Miljanić.Omanji tip sa Klark Gebel brčićima i pič...stim izarzom lica, optočen zlatom, kao rudnik.Peva humanitarne koncerte za male pare, a od patriota u Dijsapori mlati dobru lovu ( provereno ) na patriotske stihove.Sve su pesme u trendu.Dakle, pošto je fancy braniti Kosovo, on plače, jeca, ima stih ''Monahinuje kao breze, sveće pale za spas roda, za spas vere''.Vera Matović ( ova što je drma klimaks još od 1985-te ), mu kleči oko kolena, peva u narodnoj nošnji sa Kosova, dok mu je glas...kao kada bih ja nabio samom sebi kisele krastavce u dupe i pokušao da pevam kao pok. Pavaroti. _________________________________________________________________________________________ 2.Preldžije, Momci sa Manjače.Po četiri primerka grizlija sa ušima koji napevavaju ''Kafanama po Beču'' ''Srpska garda u Kanadi''''Drino vodo'', žena, decam majke i očevi, ognjišta i Velebiti i naša trobojka koja se vori negde u Pičkestanu ( tamo još nemamo ambasadora ) i oni svi plaču i skaču kao da su im u analnim otovrima završile metle od JKP ''Zelenilo'', one hrastove. _________________________________________________________________________________________ 3.Lole i Mara.Baba i deda koji liče na Elenu i Nikoale Čaušesku, oni uz zurle pevaju mahom o šokicama i o bosankama o sisama i guzicama, a skaču kao da ih je obad izujedao po sred prkna.Glasovne sposobnosti kao promukli slon. Nisam ja savršen.Možda za nekoga ja lupam, serem, iživljavam se...ali to je moje pravo. Ono što je Velja Ilić za građevinu, to su oni za muziku! ............................................................................................................................ Umesto zaključka darujem Vam jednu realnu zapisku iz našeg života: Sreten Stankovic, metaloglodac jedne od propalih fabrika u stecaju, dosao je oko tri sata sa posla kuci.U ruci je drzao veknu hleba. Seo je za sto, isekao krisku hleba I poceo da je jede, cekajuci rucak. Sa TV-a se culo: ‘’Kosovo je prioritet srpske politike’’ Stankovic je gledao televiziju I isekao je jedno parce hleba cekajuci rucak: ‘’Ove godine Srbiju ceka vise investicija nego celoga veka do sada’’ Gledao je kroz prozor terase I zvakao trecu krisku hleba, cekajuci rucak ‘’Privatizacija je model uspeha u Srbiji’’ Ugasio je televizor I pojeo poslednju krisku hleba, cekajuci rucak Iz komsiluka se culo ‘’Srpski parlament protiv ulaska u NATO’’ Pocistio je sto, istresao mrvice I zavrsio rucak. Otisao je mastajuci o sutrasnjem rucku ........................................................................................................................... Ne znam zasto sam ovo povezao, ali meni je logicno.A vama?
Šlajfna ozbiljnosti
E, sada ću malo biti ozbiljniji.Ne da bih dokazao da mogu da pišem i na ovakve teme ( pisati smešen i opuštene blogove u zemljama Balkana je veća umetnost nego napisati i jednu ozbiljnu publikaciju.Jer ovde je narod prestao da se smeje ), već zato što sam pod utiskom jedne glupe situacije koja mi se danas nametnula. Opet, posao je takav da se susrećem sa masom sveta.Profili ljudi sa kojima radim su šareni.Od normalanog sveta, preko manje obrazovanog sveta sa smislom za posao, do klasičnih primeraka babuna, sa kožnim ''pazuhara'' tašnama koje je sistem iz x-1 ubo za novac, ili koje je situacija u koju smo zapeli ovih nesretnih poslednjih 18 godina, tako dobro nameračila da su profitirali... E, sa takvim primerkom svog plemena ja sam danas imao sastanak i posle toga ručak.Jebem li ga, na koji način je došao do love, ali je zaista biuo primitivac. Četiri godine živim u Crnoj Gori, skoro i od nabeđenih crnogorskih nacionalista gori su samo crnogorsko-srpski nacionalisti. Za njih mi smo Srbijanci! Ceo ručak je defilovala priča o njihovom zalaganju protiv Amerike, o njiihovom srbovanju, kroz ironiju kako smo mi Srbi iz Srbije manje vredni od njih.Nismo dovoljno patriote.Možda ja kao liberal i nisam, kroz njegovu babunsku njušku porošlo je toliko crvotočine da su mi se prikazale slike od svih dešavanja kojih se sećam, pa završivši na nekrofilnim igranjima po mostovima zle 1999-te godine. I gde smo mi tu? Taj nacionalizam nema nikakav smiraj, on se ni u čemu ne realizuje. Hrvatski nacionalizam je formirao hrvatsku državu, srpski nacionalisti su u XIX veku napravili državu Srbiju. Znači, narodi imaju nacionalizme zato što hoće da naprave svoju državu. Ne, mi imamo nacionalizam da nikada ne bismo napravili državu, ali da bi nas oni sve vreme maltretirali time što je nemamo. A oni uopšte neće nikakvu državu. U stvari, problem je u tome što se ta naša nacija, taj biološki organizam, zauvek odvojio od države. U jednom momentu smo ih imali pet, pa Republiku Srpsku Krajinu, pa Republiku Srpsku, pa Crnu Goru, pa Srbiju, pa SR Jugoslaviju, pa onda nam se razbija SR Jugoslavija, pa onda smo pravili Srbiju i Crnu Goru. Pa onda propala Srbija i Crna Gora, pa sad ostala samo Srbija, a onda Toma Nikolić izjavljuje - ne, Srbija je samo deo naše buduće države, znači, ponovo se fantazira.Znači, te države nema, teritorije nema i to radikalno razdvajanje nacije od države, ta igranka traje i dalje. Recimo, odlazi ovaj Koštunica u Guču, mi svi treba da obučemo gunjeve i narodnu nošnju da bi dokazali da smo Srbi i da volimo Guču, jer ko ne voli Guču ne voli Srbiju. Ali nije to bilo najvažnije, ne, jer tu je i Dodik i Koštunica kaže - ta truba se čuje do Banjaluke. E sad, ta Republika Srpska je isto to plinsko svetlo - pali, gasi, pali, gasi. Znači, mi imamo jednu oštru, bezobraznu naciju, mi smo tu veoma agresivni, ali nećemo državu. Svaku državu koju smo imali, mi smo je razbili, jer mi nećemo da imamo nikakvu državu. I oni će nas stalno skupljati oko državnog i nacionalnog pitanja, za vjek i vjekova. Mi stalno bacamo oko - Crna Gora će možda imati referendum, vratiće se, eno je tamo Republika Srpska, eno ga sad Kosovo ovamo. A pogledajte koja to nacija nema kapu - nemaju je Srbi. A on mi drži slovo! Znači, mi prosto vučemo napred đaka ponavljača, gurkaju ga, vuku ga, nutkaju ga, nekad ga malo ukore, povuku za uši. Ja se užasavam od svega toga, mene je zbog toga sramota kao građanina ove zemlje. Na sve što oni kažu da podanik mora da voli, imam prigovor savesti – neću to da volim. Ko ne voli Kostunicu, ne voli Srbiju. Podrazumeva se da moram da volim iste stvari koje oni obožavaju, a ja osećam da ne moram da volim ni grb, ni zastavu,( a postujem ih ) ni ove nove dresove, ni vladiku Nikolaja, možda ni Matiju, ni Hilandar. Kao građanin sam dužan da stanem na crveno, da platim PDV, da ne platim pretplatu javnom servisu, da platim benzin koji sam kupio, a nisam dužan da obavezno volim stvari koje oni vole i propisuju.Oni sebe vidi kao predsednika svih Srba, dok je država Srbija samo njihov privremeni, pa ako hoćete, i prividni okvir. Oni smatraju da su veći Srbi u Čikagu, naročito u Republici Srpskoj, Lužički Srba, Srbi na Kosovu, Srbi bilo gde, a ne mi koji smo ovde. . Njih je strašno šarmirao Dodik. Ne mogu da verujem kada čujem da naši političari kažu – Evo, Dodik je predložio da Srbi iz Republike Srpske glasaju u Srbiji. Shodim s uma, ne mogu da razumem kako bi građani neke druge države mogli da glasaju ovde. Uvek mi pođe pena na usta, mada sam uglavnom miran i flegmatičan, kada čujem da neko sto puta ponovi narod, a nijednom ne kaže građani i nijednom ne kaže stanovništvo, što bi bio više birokratski termin od koga te ne podilaze žmarci, koji tu uopšte nisu potrebni. Stalno se postavljalo pitanje, šta nam se ovo dešava i da li ima iole normalnih ljudi u ovoj zemlji više?Dođoh do zaključka da nismo.Recimo u državi gde se Predstavnici Boga na tlu tuku i svađaju kao seoski paori oko prestola čoveka koji je još živ.Gde su državni organi zaduženi za plasman prava i pravde, nezainteresovani za taj posao, a gde su sva moralna načela prevazišla u passe, ne možemo da ostanemo čisti u glavama.Ono što je mojim roditeljima bilo moralno, mojoj generaciji je glupo.Ono što je bilo i mojim daljim kolenima moralno, nama je danas glupo.Jer pripadamo generaciji kojoj većina životnih i moralnih načela znače samo mrtvo slovo na papiru, skraćene memorije i a produžene napaljenosti, kojoj je imidž važniji od života , lažne patriote i lopovi su uvek u prednosti nad ostalim svetom. I gde da nađemo krivce za to stanje, ako ih ima? Evo ih, tu su u sede u Skupštini, Vladi... Kao dete koje vaspitavano u porodici gde su snovi izigrani, šerpe od lupanja polupane, cipele od šetnje pocepane, rebra od pendreka polomljena, kao dete čoveka koji pregurao kojekakve Šeste, Sedme i Osme sednice, zajmove za Srbiju, davao novce Jezdi i Dafini, švercovao parizer iz Mađarske, zamrzeo svu svoju braću i drugare koji nisu za Srbiju bio vikend junak u oslobađanju svetih srpskih zemalja, pokazivao guzicu NATO-u, kada je to trebalo i obarao Slobu 05.10.2000, glasao za Ustav...., ne znam da li sebe mogu da nazovem normalnim.Radio ono što je država tražila od mene.Pa ko je tu pobednik?Pobednici su ona govna koja su nas uvela u rat i izdajnici devedesetih koji su sada vlasnici Srbije i svega u njoj.Jednima smo se smejali, jedne smo voleli, jedne mrzeli, jedne doveli na vlast..., a sada se grozimo svih njih zajedno.Njihovu šugavu mutaciju nikada niko neće zabraniti.Oni su primer uspešnih ljudi. I oni nisu ludi.A mi, mi u suštini smo zajedljivi i žalimo što nismo na njihovom mestu. U suštini-i zato smo Srbijanci!
Magareća raposdija u crnom
Prvo pocinjem od umetnutog dodatka, koji niklada nema veze sa blogom! Pade, boga mi u Podgorici radikalno juče temperatura spoljnog vazduha.Sa 42-43 na 36.Hvata me već četvrta godina mog gastarabajtovanja ođe,nekako mi se čini da sam se aklimatizovao na loodačku klimu koja vlada.Međutim, ove godine neočekivano puno pizdim na vreme.Nisam ja jedan od onih kojima je zimi dosta snega, leti toplote, a u oktobru im se nemili kiša, ali sam napravio iglo do stana:da nije zdravo, ali sam se na hladan vazduh i veliki račun za struju, navikao kao drogaš!I kritikuju me kolege i prijatelji kako sam postao asocijalan, kako se ne druzim ni sa kim.I ne bogami.Do 15.09. iglo mi je u stambenoj jedini i u kancelariji.I ne idem u javnost! _________________________________________________________________________________________ Sinoć u kasne sate, negde oko pola dva ujutru, nisam mogao da zaspem, sve sam oko nekog posla nešto razmišljao, te sam iz ležeće pozicije vrteo ''remote controlom'' masu kanala na kablovskoj.Ostao sam na kanalu ''Palma plus'' iz Jagodinu..Baš sam naleteo na dnevnu emsiju informativnog karaktera sa istaknutim erektivnim nabojem prema vlasniku televizije i aktuelnom vlasniku grada Jagodine, tj, gradonačelniku.Pustili su prilog o poseti Mladenovackih penzionera Jagodini iz Veljace 2008.Posle reda informacija o patriotskim osećanjima Šumadinaca i njihovim željama da rukama, nogama, vilama i zasotalim naoružanjem iz svih svetskih ratova u kojima smo učestvovali ( a priznaćete bilo ih je mnogo ), sednu na traktore i kombajne i u stilu Veljka Bulajića i svih njegovih fimova, pokaže kako goloruki narod trči da odbrani parče njihove zemlje i kako su lojalni svom predsedniku.Za sada opštine.Preslo se na KUD program. U nastavku Epa o Palmi prikazuje se poseta Mladenovačkih penzionera Jagodini, to jest, njenoj pijaci, bazenu ( što, baš je lepo vreme za kupanje ) i zoološkim vrtom ( ta scena je bila veoma dirljiva, nije za opisivanje ), uz orgazmično hvaljenja tih ljudi do ivice ludila, sa bacanjem fleš beka istih penzionera u jedno selo kraj Jagodine, gde je lokalna samouprava organizovala bogat kulturno-umetnički program gde su sokalni volisti ( ili da se izrazim bliže vokalni solisti ) Era Ojdanić i Jelena Broćić meštanima sela + penzionerima pevali svoje hitove.Era je naravno, skakao kao mladi majmun u odelu koje vredi omanju garsonjeru u Resniku, a građani su udarali šakama kao opareni, kao u stilu Slobinih mitinga 1990-tih.Frenetično.Gomila je sedela u perjanim jaknama sa kapama na glavama u kaputima, kao da sedi na autobuskoj stanici.Zabrinulo me je da li im je Palma pustio grejanje ili i za njega treba posebno da tapšu...Jednima su ispadale proteze, jedni su prikazivani onako štrokavi i neobrijani bez zuba, sa polugorelim pljugama u ustima Ne mogu da pišem više na tu temu. Da me ne shvatite pogrešno, ja apsolutno nemam ništa protiv penzionera, Jagodine, poseta, pa i ako hoćete Erom Ojdanićem i Jelenom Broćić, pa i sa Palmom.Oni su ga izabrali.Mene samo organski nervira zašto se smatra da je cela ta situacija naš brend i da je tih par promila građana ono što smo mi.Zašto je takvo ponašanje , nešto na čemu se insistira. Zašto je naš moto:''Hajde da budemo debili!'' ? E, to mi nije jasno. Magareca rapsodija u crnom!
Gadan deda raste od mene!
Dakle signal da matorim, je vidljiv.Malopre, vraćajući se iz ’’Volija’’, počeo sam da primećujem da mi dečije zezanje u ulazu ( u kome se visegeneracija zeza na isti način ), dok čekam lift, više ne sviđa. Počeo sam da im govorim da će da se slomiju, da je dole prljavo, beton hladan. Bože, kao moji roditelji meni, a baba i deda njima... Ni to što igraju 10:9 u ulazu, ni ’’dembosa’’ ( novobeogradsko jurcanje po gelenderima u svakom bloku drugačije ) ni urlanje ( a urlao sam kao divljak ), ni prozivanje penzosa ( a to sam, strašno voleo da radim )..., ma sve mi to počinje smetati... Da li sam namćor? Ne! Da li sam smor? Sumnjam? Da li sam budala? Ponekada. Pa koji mi je onda andrak? Ni jedan. Samo neke stvari oko sebe počinjem da sagledavam valjda normalnije. Ili nenormalnije. Da me ubije čovek, ako znam.
Опште народна рибологија са крезлицама без фећвица!
Да ли Вам се скоро десио неки блам?Ево мој последњи.Наиме, пре око месец дана, када сам био службено у Дубровнику, разгаћим се је ли у хотелској соби и залегнем да мало вртим ТВ програме.Негде на 23 каналу, дође нешто као телетекст, ја пошто сам оставио наочаре у колима, заиста нисам видео шта пише ситним словима, а наравно магарца је мрзело да устане и да боље погледа шта пише, само је стиснуо ОК.У тренутку, отворило ми се тачно 10 порно канала.Скочио сам као да сам пубертетлија коме је мама ушла у собу и угасио ТВ.После пола сата, када сам дошао себи и када ми је кефало прорадило, скопчам ја да то кошта, 160 куна по дану ( 20 евра ).А што је најгоре услуге плаћамо вирмански на фирму.Наравно, неко ће да погледа шта тамо пише.Цео дан сам молио рецепционера да ми омогући да то платим лично, како не би стајало на спецификацији рачуна.Ни да чује.Тек сам ујутру авај срамоте, налетео на рецепционерку која ми је дала рачун за то и пред свима у рецепцији ме 'ладно питала:'' Да ли сте порно канале гледали један или два дана? ''.Пошто сам видео да сам укакио мотку, и да ме нико не схвата како треба, рекао сам једноставно:''Два дана, док се нисам распао!''.Кад се бламирам, да се барем бламирам до краја! .................................................. .................................................. .... А Ви? _________________________________________________________________________________________ Има једно двадесетак дана да у крају који се зове ''Преко Мораче'' ( налик на наше Дедиње ) у блоку где ја станујем и радим, пет контејнера стоје пуни ђубрета.Наравно, једно пола тоне истог се налази и у парку поред контејенра. 05.08:''Добар дан, добар дан.Ја Вас зовем са адресе Васа Раичковића, преко Мораче, знате ђубрета има много, па не знам да ли ће неко да долази да га носи?''Мислите да га поћерамо?Па чу, наравно, ми смо ти комунално, но имамо проблем, имамо четири камиона, а два су нам у квар.На трећем вози Вуксан, наш колега, а њему је стари умро, па је он у Андријевици, а Раде не може све сам да постигне.Господине, зовите Ви сјутра, па ако будемо у пролазу, свратићемо!'' 9.08.2008. ''Ја се извињавам, ја ево већ четири дана покушавам да Вас намолим да Раде дође по ђубре!''''Раде је отиша на боловање, вратиа се Вуксан, сада ће он да дође по ђубре'' 12.08.2008. ''А, па нисте нам данас на траси, данас смо у Блок 5 и Блок 6'' 14.08.2008.На телефон информација ЈКП се нико не јавља.Ваљда скупљају ђубре.Зовем 988, дају ми телефон комерцијале.У комерцијали ми дају телефон опште службе.У општој служби ме упућују у аутооделење.У аутооељењу ми дају број пословође.Пословођа ми каже:''Види Краљу, ја знам да зовијеш, али Вуксан је тврдоглав ка мазга.Ево ти његов број мобилна 067-231..., па га зови, шта знам ја....Види најбоље би било да га лијепо замолиш, а да се разлетите по улици око твога блока па ако видите жути камион, да га сами уђерате.Ја ти не могу другојачије помоћ'' Звао сам Вуксана око 8.30, рекао је да долази одмах.Прва смена која џеџи на ивици блока је завршила.Ја сада идем у један кафић у коме он седи, како су ми рекли, да му платим пиће и да се договорим када ће да поћера ђубре.
Umesto vijagre
Postoji jedna carobna rec kojom se sve postize u svetu.ta rec je toliko carobna, toliko superiorna da svakog coveka ucini najpozeljnijim na svetu, a svaku zenu najvaznijom na svetu.Tom reciju se postize vrhunac vrhunca.Ko je ikada imao bilo koji kompleks, kada kaze tu rec, on ga vise nema.Uklanja sve probleme.Resava sve bolove, leci rane, sastavlja brakove, sastavlja tajne veze.Produzava muskost, povecava grudi..Ruzne cini lepim, a lepse jos lepsim. Glupe pametnim, a pametne genijima. U svakom slucaju to je rec koja kada se kaze u srpskom narodu, odmah baca u zasenak I platu I uslove zivota I zdravlje.I svakog gradjanina Srbije odmah nacini Borisom Tadicem. Dovoljno je u rec samo umetnuti u recenicu I kazati: ‘’Ne mogu sada da pricam, na SASTANKU sam’’ I nista vam vise u zivotu ne treba. A ja sve ovo pisem, jer sam danas cekao jednog seljobera polupismenog da zavrsi trideset minuta dug razgovor koji je poceo sa tom recenicom.A pored mene jos troje ljudi i svi smo sedeli sa filozofskim mirom i strpljenjem, dok je magarac groktao u ono mobilno g...o! Kakvi idioti posadjuju pelcer u nasu naciju!
Neću u tu Jevropu bre!Mala prica iz zivota u Novom Sadu!
Dok sam yiveo u Novom sadu,moj prijatelj Nemanja, inace vlasnik cuvene novosadske poslasticarnice ‘’Vremeplov’’, mi je jednom kazao:’’Zivis u Novom Sadu, a nisi bio u buregdzinici ‘’Djordjevic’’, pa sa koje si ti planete?’’ Ta etiketa mom hedonistickom culu, nije prijala I ja sam da bih opravdao ime koje nosi moja karakteristika sa sobom , uputio se odmah sutradan, zorom rumenom u istu, bez obzira sto mi je manekenska guza bridila 220 na sat od grlicnog flitanja od kogasam patio tih dana. Jos mi je rekao da je tip lud i da ima burek dok ga ne proda, a posle mozes da jedes laminat. Buregdzinica se nalazi u Dunavskoj ulici i datira jos iz 1924.Estetski se ne uklapa u ovaj jebeni modernizam i fensisazam kome tezimo, ali za razliku od modernisanja, ona ima duh.Uradjena u jednoj polici i pultu, sa sedam stolova i onim plocicama koje mozete da zateknete samo jos u orijentalnim poslasticarnicama, me je kupila za celo.Tepsije u kojima je tako izazivno stajao burek su bile aristokratski okrugle, pre 50 godina, a sada su predstavljale ravnu povrsinu, nalik na moj manekenski stomak.Muz i zena, prodaju burek.Zajebancija ide dzabe.Ja kazem:”Ja sam se frisko doselio i dobio sam domaci zadatak da dodjem da je’m burek’’Gazda ce meni:’’Kazi mi, jesi li finasijski, vidim ti torbu, da ti kucam fiskal?’’, ’’Nisam, ja sam gladan ugostitelj’’ Malo smo se jos izezali na konto da cu ako ne platim, jer nemam para, da im operem tanjire i pod, dok sam cekao da mi nadju mesta u ’’sali’’. Smestili me na hoklicu za sto, i sva moja paznja se bacila na tih 350 grama lepote bozije, i jos sa sirom.Taman kada sam poceo da klopam, osetih zenski parfem.Preko puta mene sedela je takva riba, nige do poda, grudi do mene, usne bre, svetske, kosa preko cele glave, montirana do te mere da se svaki razuman muskarac napali kao majmun ( da se razumemo , ja sam razuman i to sam primetio tek kada sam izasao iz radnje ).Cica je imala pola tepsije pred sobom.Ja joj kazem, jace od mene:”Sestro bre, vidi kakva si macka, a jedes vise bureka od mene.U mom tanjiru ima bureka kao da je iz socijalnog donesen, a imam 80 kila vise od tebe?’’.Samo se osmehnula i rekla, ’’Nekome ima brz metabolizam, neko se brate zeznuo’’ U svakom slucaju, da ne gnjavim sa opisom gluposti, navescu da sam svu svoju paznju usmerio na tom predivnom prizvodu vremena koje pocinje da biva za nama.Ne znam da li ste nekada osetili tu punocu u ustima, kada su vam nepca zalepljena od radosti sto ste u usta gurnuli nesto predivno, i ukusno.Kakva harmonija sira, testa i hedonizma. I ta radnja cuci u toj ulici.I neugledna je.Ali je ime.Ime koje traje.Pitam se ponekad, kada ovi fenseri krenu da sviraju klincu o Evropi, trendu, zapadu, zdravom zivotu i ostalim medijskim sranjima, da li se sete, da u svoj toj plastici i virtuelnom kurobecanju nema duse.Dusa je tamo, gde su ljudi.A ljudi su tamo, gde zele da budu. Necu u tu Evropu bre. Lepo je bilo biti hedonista u Novem Sadu.
Transparentnost kohabitacije sa idiJotima!
Da, danas negde iza deset časova ujutru, sam i zvanično podmićen.G-dja Stanka koja moju firmu snadbeva kajmakom i to kraljevačkim, danas je došla god mene u kancelariju da se upoznamo i da u nizu bilateralnih razgovorra utremo put daljoj saradnji, a u cilju ostavrivanja buisniess planova moje Kompanije i njene područne jedinice.Na sastanku su dogovereni detalji sporazuma o stabilizaciji i uveđenju principa poslovanja iz Evrospke unije na crnogorsko tržište! _________________________________________________________________________________________ Šta je sada ovaj verbalni delikt značio? _________________________________________________________________________________________ Dakle, moja firma je preuzela par manjih marketa po gradu koji su se snedbevali poprilično liberalno bez ne previše papira.Sir i kajmak od seljaka, riba iz ribnjaka....E, sada smo mi tu ušli i ja kao Direktor sveže prehrane sam dobio zadatak da im predočim šta je potrebno od papira da mi se obezbedi, kako bi smo mogli da radimo dalje.Šalu na stranu, proizvodi su odlični, ali su ''divlji''. Skupim ja u prošli Ponedeljak njih četvoro.Ljudi normalni, žive od mleka, od krava...Ne možemo da očekujemo da su doktori nauka, ali ljudi su skupili petlju i došli kod nas ovako velikih da naprave dogovore.Cenim. Objasnim lagano, da moraju da donesu nalaz od veterinara, ličnu kartu, otkupni list, da moraju da promene posude, ali da to nije ništa opasno! Pristadoše ljudi Dam rok sedam dana. Jutros, pošaljem obustavu uzimanja njihovih proizvoda u objektima, ko velim, nisu drugovi i drugarice uspeli, neće da rade..., Kada evo ti na vratima G-dje Stanke!Iz Kraljeva ''Gospodine sine, mićo moj!Zajebavaju me ko stigne.Ne daju mi ateste, đavo ih odneo'', i žena krene tu da plače, guši se..., daj vode šećer, pozli ženi... ''sa čime unuke da oblačim, kako da ih hranim...kuku meni'' ''Dajte mi još par dana da obezbedim sve paprie, u oči vas ljubim''- Nikada tužniju facu nisam video! Pustim do srede! Žena na izlazu kaže ''Nemoj da misliš da je ovo mito, ali smao da probaš, moraš i ugura mi u ruke kajmak''.Izljubi me ode. Dva sata sam razmišjao o mučenoj ženi...Sirotinja... Posle nekog vremena, rekoh da vidim baš koliko kajmaka mi uzimamo od nje i kolike su te zalihe, ne bi li pokušao da joj pomognem... Iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii Bivši vlasnik je od nje povlačio po 400 kg mesečno.Cena 5,50 eura po kg.Saznam posle da snadbeva još dva lanca sa po pola tone! Moja racunica je da je to oko 6500-7000 eura mesečno, samo u Podgorici, od svih Firmi! Pa koliko krava mora da oteli sise da napravi toliko kajmaka?1/4 Indije minimum! Sirotinja, individualac! E.....Jovane, E Jovane magarčino saosećajna! _________________________________________________________________________________________ Ali, da se ne lažemo, kajmak je toliko fantastičan da ti sexa ne treba šest meseci psoel njega! Samo sa andjelima..........
Svetli li lampa s'guza, iliti tri misli u jednom čoveku, pa pobacane na monitor!
Ne znam da li partite kviz ‘’Slagalica’’.Ideja veoma zanimljiva.Sisitem takmicenja takav da zaista treba imati kefala da se neke stvari povezu ili ukljuce u mozak. Medjutim u zelji da kviz bude totalno intelektualan, bogami se veoma preteruje.Pre svega, metnuli su neku babu, ex kulturologa, koja se vec sedam godina uctivo nakezi kao da pojela kiselo mace kod Kineskog ambasadora, a naocare su joj model Peko Dapcevic, 1993, a na kezu joj se vidi da je ‘’Cif’’ uradio dobro posao. Ona je dakle, inspirativni autor serije intelektualnih pitanja tipa: ‘’Nabroj nadimke mongolskih fizicara iz doba mezozoika u periodu njihovog boravka u jaslicama’’ Ili ‘’Nabroj sve elemente I kaloricnu vrednost 321 grama spanaca’’ ‘’Dodji do broja 823094561,99823748 uz pomoc cifara 1 I 4’’ Nasuprot svega, mucenik koji se zaista potrudi da sve prodje moze da u najboljem slucaju racuna d ace mu kurije oci uklanjati u pola cene. Nije mi jasno, kako je moguce da se intelektualno toliko guzimo, a ispadnemo glupi.Da li je to, karakterna ili nacionalna osobina ne znam.Procenite vi ________________________________________________________________________________________ Mislio sam da danas, , da napišem, recimo kako sam se ponovo odlučio da se vratim u Crnu Goru, kako sam odjavio državljanstvo, prijavio se u državu Crnu Goru, kako sam odjavio sve srpske brojeve mobilnog i totalno promenio sistem funkcionisanja.Da pokušam da izvedem zaključak o mom životu ove Božije 2008 I 2007-e-e godine, o usponu i padu, o padu i usponu.Dobar posao imao i izgubio.Puno puta bio kralj, pa popušio.Poželeo sam da kažem, kako sam ludo voleo.Kako sam tu ljubav izgubio, kako sam mislio da mi nema izlaska, pa se sada pojavljuje svetlo.Da napišem kako sam pobegao sa lopate, i na istu se vratio i pobegao ponovo.Da Vam kažem da sam se svađao i mirio, lupao i gubio.Da ne zaboravim da kažem, da sam bio odžeparen..Da sam imao novac i novac izgubio.Da sam pozajmio i kredit uzeo.Novac zaradio, dug vratio.Opet pozajmio i kamatu dao, kako sam sedeo i u avionu i vozu i autobusu.Kako sam se družio klošarima i akademicima.Kako sam imao izobilje sexa i bez njega ostao.Kako sam gledao lepe žene i za njima uzdisao.Kako sam sedeo u kafanama, jeo i pio.Bio pijan i treznio se.Kako sam izgubio prijtelje i nove stekao.Kako su me banovali i kako sam se svađao.Kako smo kopali ratne sekire i opet ih vadili.Kako sam plakao i kako su plakali zbog mene.Kako mi je umro prijatelj i kako sam umro sa njim. ________________________________________________________________________________________ Ko sam ja?Jedna obična budala.Kada se skinu sve šminke, povade svi umetci, skine najskuplja garderoba, ostajete goli.Vidite, sike će jednog dana da padnu, guza da se opusti, onu ''stvar'', ako je mala možete da povećate, ali i da je najveća na svetu može da pljuje ćorke...Ako pokušate da zanemarite i tu golotinju, da li znate šta Vam ostane? Glava na ramenima, pamet i ponos u njoj. I to treba da traje najjače dok smo živi. Imao bih ja sam se bi mnogo štošta da oduzmem, a možda i da povećam.Da li sam ja kao muškarac zadovoljan sa sobom?Samo ako je mozak Jovana Janjića, zadovoljan samim sobom, u celini kao čovekom, onda je Jovan i dobar muškarac... Nisam savršen, fizički možda ni malo, ali da li sam zadovoljan samim sobom i kao čovek i kao muškarac?I ponosan? I te kako.... Ponosan sam na svoju porodicu.Ponosan na svako ime u mobilnom telefonu.Ponosan sam na 16-oro mladih ljudi koji me slušaju.Ponosan sam što me na poslu uvažavaju.Ponosan što me pitaju ''...G-dine Janjiću, a šta Vi mislite''.Ponosan sam i na reč ''Gospodine'', kojom me oslovljavaju.Ponosan sam na sve poklone koje sam dobio.Ponosan na jednu predivnu posvetu koju imam.Ponosan na svaku poruku koju primim.Na svaki poljubac koji sam dobio, na svaku nežnost koju sam primio. Ponosan na jednog ekstra klinca, kome pomažem i sa kojim imam fenomelanan odnos. Možda sam ružan kao izvrnuto slonovsko dupe i možda mi treba kesa na glavi, za nekoga, ali i na to sam ponosan. Neka me mrze i neka me vole. Nisam sam, a sujeta i bezobrazluk su odlika glupog čoveka. Ne, neću nikoga nazvati bolesnim čovekom.To je uvreda.Uvreda zato što bolestan čovek može ili da se izleči ili da umre i da se spasi..., i na to retko kad i retko ko i sila Božija i moderna medicina može da utiče. A glupost... Hm.Od gluposti nema leka.Glup covek se rodi, od glupih roditelja.I deca su mu glupa.Jer glupost je nasledna osobina, i njoj nema leka. A najjadnije što se glupaci guze da dokazuju svoj deficit mozga. ................................................................................................................................................... E, da, ponosim se i na ovaj blog i na svakoga ko me čita. I ovako ne povezanog. Dođu takvi dani.
Glamočko gluho, a boga mi i nijemo!
Koja je najbolja forma za provodjenje slobodnog vremena u Podgorici.Mlad, perspektivan, mogao bih da vikend provodim u duhu alkohola i neogranicenih kolicina sexa.Medjutim, ja sam se ovaj vikend opredelio za splet narodnih akcija zvanih ''Pegla 2008'', ''Usisivac 2008'', ''Kujna 2008''. Jer, nigde alkohola, još manje seksa ( PROŠLE GODINE JEDNOM, OVE MALO REĐE ), samo posla i tri namaza stresa, a o tome ću da naglabam sutra! Te emotivno orgazmicne akcije mogu da budu delotvorne po coveka u velikim kolicinama.Naime, ako vam je fetis da radite kucne poslove, onda procitajte kako sam se ja provodim ovo popodne.. Za pocetak, kada sam priveo poslovnu nedelju kraju shavtio sam da nemam vise cistih gaca.Tako da staviti ''Bvlgari'', na usrani donji ves ne ide nikako.Sa obzirom da je svaki komad mog intimnog donjeg vesa tezak kao pile u pubertetu, u masinu nije moglo da stane sva predvidjena kolicina.Masina u pocetku nije zelela da saradjuje sa mnom.Molio sam je da ne piski sa strane, da ne stenje kao da ima opstipaciju i da mi opere tange.Cetiri sata je ona zvakala moje gace.Cetiri sata.I znate kakve mi ih je vratila?Tako izgledaju, da ja ne znam sta da metnem, da prostite u njih.Posle njih, metnuo sam kosulje i dve kravate.I nisam pustio otkuvavanje, ali sam dobio bikini.Sada kada, sam ih peglao, poceo sam da zamisljam sebe u pantalonama od odela, cipelama, kravati, sakou, profesorskim naocarama i bikinijem od kosulje. ________________________________________________________________________________________ Ovo je umetnuta rečenica koja nema veze sa blogom '' Kada god odem u toilet na poslu, naletim na baba seru u njemu.U muskom toaletu u mojoj firmi, pola je kakionica,a pola magacin.Zena popisujje hemiju.Usao sam I nisam znao na koju cu stranu.Neprijatno mi je, kako god se okrenem.A tetka, radi, boli je klinkerfangla od sijalice sto se meni piski.Ja joj kazem :’’Gospodjo, ja bi menjao sminku’’, a ona meni:’’Piski sine, ne cuje baba!’’ _________________________________________________________________________________________ Definitivno, cu da predjem da gunj varijante.Njih mogu da operem u Morači. _________________________________________________________________________________________ Evo sada fokusiram mali ekran nasih TV prijemnika i drndam ovaj daljinski, dok peglam i sta mogu da zakljucim?Dakle, imamo jednu trenutno seriju gde jebe ko koga stigne, place svako ko zeli, lupeta svaka budala, glumci jadni, sta ce rade za lovu.Gomila vanbracne dece, jedino mogu da konstatujem, da ambijent dobar.To je serija ''Ljubav i mrznja''... Gruzici ratuju. Jedino me Eurosport razveseli, mjer prenosi LOP! Par kanala dalje, televizija ''Duga'', Milan Tarot.Javljaju se nesrecni Srbalji i trazu pomoc.Neko ima hemoroide, neko ima problem sa ljubavlju, neko sa sitnom decom, neko sa krupnom decom, neko sa zenama, neko sa muskarcima, nekome stoje sleperi u Malom Pozarevcu, ...On kulira ljude.Kaze da mu se jave u osam, devet sati uvece ( a emisija traje do sedam ), neka baba kuka na cukljeve, a on kaze da metne dve paprike i krastavac pored telefona i da ga zove u devet.Jednom tipu je rekao da mu je mali i da zato nema decu.jednoj ribi da je bolje da juri zene, jednom coveku je rekao da mu je crna magija na deci, a on dece nema...Svi su kao da ih je tata pravio sa pola snage u leru, ili je vadio pre vremena nesto sto ne treba, te su svi kao gramaticka greska. Sve to isfilovano sa ''Lole i Mira'', ''Momci sa Manjace'',''Sinovi Krajine'', ''Dugino poselo''... Stihovi: ''Ljuta zima, srce ce mi puci, moracu se kod neke zavuci'' ''Drva nemam, a nemam ni peci, puko' krevet, nemam dje leci'' ''Uzalud je to sve zeno, sve ti je dzaba, ti znas zeno da sam ja baraba'' ''Drzi se mala, dobro mi se pazi, stari vuk je jos u punoj snazi'' ''A ti ni da cujes, briga te, briga te.., neko drugi sada ima teeeeeeeeee'' ''Ja zatvaram kafane po Becu..., aoj moja kuco na Grmecu'' ''Dje si ptico, bili me ponela, da naletim iznad rodnog sela'' ''Sebi ruke Klintone, gospodine zuti, ne diraj u srpsku zemlju, bolje ti je sedi cuti'' ''Tvoja bela kuca stalno srpskoj braci preti, mozemo ti pozdrav poslati po raketi'' ''Bas kad sam se na put spremo, neko viknu dje si zemo'' ''Dje si zemo, dje si rode, kuda li te putevi vode?'' ''Leti pogled sa Prokletija, gde je moja Metohija?'' ''Monahinje kao breze, sto na vetru trepere, svece pale za spas roda, za spas vere'' ''Kada me ljubi teta od 35 leta, mene glava prodje, druga cica dodje'' ''Ja sam baja iz banjaluckog kraja, ljubim koju hocu i danju i nocu'' Naravno glasovne sposobnosti su...mislim...bas su... A ispod ide patriotski tekst i naboj sa zastavama nase dijaspore po tim poganim zemljama.... A srbalji igraju kolo... Igraju... Jesam li rekao da igraju kolo... E..... Jebala me banana na kojoj sam odrastao, kada ovo ne razumem.
