Sreda, Novembar 26, 2008
Кроз двогледе Миле гледа, кога с'гуза, кога с'преда!
На наш сурчински ''Бајконур'', своје цењено дупе сам спустио око осам сати увеше у Петак.Осећао сам неке драмлије у стомаку, и пожелео сам да пољубим комад ове београдске земље, на коју сам слетео.Смор око гужве на пасошима, нека цица, са осмехом Милке Цанић, као да има пролив, гужва око таксија, досадни таксиста...све ми је постало мило оног момента, када сам видео своје сандуче, свој лифт..., и онога момента када ми је кева отворила врата и када су ме њене очи погледале, ја сам био готов.Тог момента, батерије су ми напуњене... И хтео сам да напишем како је њена сарма најбоља и како су колачи били одлични и како је код куће, све онако како ми се приказивало... и како су ми пријатељи исти и како ми је код Олгице и Станка срце скакало као лудо, јер их нисам дуго видео. И како сам седео са друговима из Основне школе, где појединице нисам видео дванаест година, и како ме је био зент да ме виде...И како су сви постали генијалци.... Ма свашта сам нешто хтео да пиишем ... и да певам ону личку:''У пакету триста производа..., од матере нема ближег рода'''.Када сам сазнао да је Кришто себи разрезао плату 820 тисућа динара.са том ловом он може да купи сваки месец нови ауто, али неће...штеди, колапс је ту пред носом, нема пара за распиање...зато вози службени ауто...А и управа железнице свесна колико је скупа обнова пруга, надвожњака и колосека и рампи, је ипак себе определила за друмски саобраћај, па су скрцали два милиона и двеста и'љада у лимузине за одабрано друштванце.Хтео сам да пишем и о породичној срећи, али како када је маса света на сокацима без посла, а пензионери држе функције...Мој имењак се снашао, ем плата, ем пензија, ем има три-четири питајбогакаква посланика и облачи и ведри Скупштином...И мислио сам да пишем како су ми очи биле сузне у недељу у повратку кући, али сам размислио да Динкић нема намеру да склања Кришта'' јер је овај способан менаџер''.И желео сам да кажем, како је мој град најбољи, али сазано сам да је опет летело камење због ''Вера''.Људи не верују да ће им бити боље, добију ли 12141-ви супермаркет у Београду.Биће фенси куповати маркирану робу, храну и зато треба прејебати сваки плац у Србији.И на крају...шта да напишем сем да се Међународни суд правде прогласио надлежним.У лијепој њиховој су веома срећни.То је већ довољн знак за узбуну.Али, не узбуђујте се.Све ће то прекрити буђ, плесан и шаш.Не мари.Ми губимо, са обе стране фронта налазе се наши људи!
Eto, mogao si da uzivas a nisi, pokvarise ti dusmani raspolozenje. A ovaj sto moze svakog meseca da kupi nov auto a nece - pa nece,kako rece covek ne pali se na lovu pa se valjda ne pali ni na nove limuzine.
I cuti, doleteo si avionom, zamisli da si se vozio vozom, to ti je ono jako uspesno preduzece koje nema vozni red. Mislim, imaju ga al' samo im sluzi da znaju da ce neki voz sigruno da dodje il' da ode. Kad, niko pojma nema.
Odlican naslov :)
eh, ša da ti kažem sem - sve je isto, samo se naša nervoza povećava. al' za to niko ne haje.
Prijatno!
Sve ce to prekriti budj, plesan i sas...
To je cena nase pameti....
Nažalost, tačno je, a mnogo bih volela da mogu da ti kažem da nisi u pravu. "Ми губимо, са обе стране фронта налазе се наши људи!"
hhahahaha
GENIJE....
Ма, све ће то наши мили посланици да истерају на чистац.Да се зна, колико им остаје, за 'леба и млека
di si tiiii....
nema te sto godinaaaaaa :))))
da u pun džak p...ke zavučem ruku, zapao bi mi magareći ''labud''!
