Nedelja, Novembar 16, 2008
Najteže je dati naslov dnevnom blogu...
...jer čim se čovek što kaže Jarić Živadin:''...samo da se zaukćem...'', zaukće, i sastavi svoje misli u ovo malo prostora, pogubi konce naslova članka..., tako je i sa mnom... ................................................................................................................. Ono što nepobitno i definitivno dokazuje da smo deo Evrope je činjenica da smo u glacijalnoj eri imali mamute ništa gore od pariskih ili londonskih. Kasnije smo, naravski, nešto malo zaostali. .................................................................................................................. Ono ''Tankosava jest' jebozovna...'' ali.... .................................................................................................................... Nisam bio kod kuće šest meseci skoro.Baterije su mi se ispraznile totalno, bez obzira što su alkalne, stoga sam prikopčan na kabel, jedan mi kraj u štekeru, a drugi izgleda je završio u prknjači i bez njega ne idem nigde.Nisam neki pristalica gastarabajterske priče, jer sam stacioniran u Crnoj Gori, ali kada ste šest meseci van kuće, sve i da ste se obasuli draguljima, keva je keva, a ćale je ćale, brat je brat.Nismo imali slavnu blisku prošlost, u baš tih šest meseci namazali su nas govnima kao zemlju stajskim đubrivom.Ne znam ni zaista kako su, jesu dobro, kako izgledaju, kakve je posledice ostavilo sve ovo na njihovo zdravlje...Telefoni i mailovi su jedno..., ali...ma koliko ja bio veliki, kurobecao se da sam važan, trtio se sa dnevno-političkim temama, ispravljao krive Drine, oni su moji mama i tata, a ja njihovo mlađe dete...Ne, ne patim ja od edipovog sindroma, i nisam na maminoj sisi u tri banke, daleko sam u tatinom krilu ( doduše imam 50 kila više od njega, jako dugo, da mu sednem na krilo, završio bi nam na ortopediji ), jednostavno sam na ''rezervi''.Kartu za avion sam uzeo još u Četvrtak.Držim je na kompjuteru i svaki dan je gledam pomalo....Ma kako gorko i beznadežno zvučalo, i ma koliko ponižavalo našu žudnju za kontinuitetom i večnosću, porodice nemaju budućnost. Porodice imaju samo prošlost.I ona nam nedostaje...Meni posebno... ................................................................................................................. Ljudi će zaboraviti šta si rekao. Ljudi će zaboraviti sta si učinio. Ali nikada neće zaboraviti kakva si osećanja u njima probudio. ................................................................................................................... Proverite da li ste zaista dobar covek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti. (Dusan Radovic)
'Ljudi će zaboraviti šta si rekao. Ljudi će zaboraviti sta si učinio. Ali nikada neće zaboraviti kakva si osećanja u njima probudio...'
:)
Aj' ti, blago meni, polako, kad se saukces posle nekako sve ide samo od sebe :)
saukces = zaukćeš :)
Nekako sam osetila potrebu da ti se javim dragi Nervozni ;)... i da ti kažem
Voli te,
Mamica
P.S. Šalu na stranu, brojaćemo zajedno dane do tvog povratka kući.
Veliki pozdrav za tebe, kevu, ćaleta i brata!
aj se ti zaukći, obavi što imaš i fataj prvi let. Pravac kući.
..
Samo jedno mjesto na svijetu se zove dom...
"Kad sam razmislio o tom,
zamislih se nad zivotom
rekoh sebi...
Kuci! Stari moj..."
Idi, i idi sve dok imas kome.
Pozdrav od panonskog mornara
I kad nemas kome...A ti idi
vise ne hvatam konce - ko koga poznaje ovde.... :)))
Niki nikoga ne zna, a svi sve znaju....
Samo da ti mahnem, za srecan put.:)
Svaki dan prodjem pored tvog crvenog solitera. Ako budes imao vremena, vidimo se. Broj telefona je u inboxu :)
Dobrodosao kuci, Nervozni...
selo.... :))))
