Najteže je dati naslov dnevnom blogu...
...jer čim se čovek što kaže Jarić Živadin:''...samo da se zaukćem...'', zaukće, i sastavi svoje misli u ovo malo prostora, pogubi konce naslova članka..., tako je i sa mnom... ................................................................................................................. Ono što nepobitno i definitivno dokazuje da smo deo Evrope je činjenica da smo u glacijalnoj eri imali mamute ništa gore od pariskih ili londonskih. Kasnije smo, naravski, nešto malo zaostali. .................................................................................................................. Ono ''Tankosava jest' jebozovna...'' ali.... .................................................................................................................... Nisam bio kod kuće šest meseci skoro.Baterije su mi se ispraznile totalno, bez obzira što su alkalne, stoga sam prikopčan na kabel, jedan mi kraj u štekeru, a drugi izgleda je završio u prknjači i bez njega ne idem nigde.Nisam neki pristalica gastarabajterske priče, jer sam stacioniran u Crnoj Gori, ali kada ste šest meseci van kuće, sve i da ste se obasuli draguljima, keva je keva, a ćale je ćale, brat je brat.Nismo imali slavnu blisku prošlost, u baš tih šest meseci namazali su nas govnima kao zemlju stajskim đubrivom.Ne znam ni zaista kako su, jesu dobro, kako izgledaju, kakve je posledice ostavilo sve ovo na njihovo zdravlje...Telefoni i mailovi su jedno..., ali...ma koliko ja bio veliki, kurobecao se da sam važan, trtio se sa dnevno-političkim temama, ispravljao krive Drine, oni su moji mama i tata, a ja njihovo mlađe dete...Ne, ne patim ja od edipovog sindroma, i nisam na maminoj sisi u tri banke, daleko sam u tatinom krilu ( doduše imam 50 kila više od njega, jako dugo, da mu sednem na krilo, završio bi nam na ortopediji ), jednostavno sam na ''rezervi''.Kartu za avion sam uzeo još u Četvrtak.Držim je na kompjuteru i svaki dan je gledam pomalo....Ma kako gorko i beznadežno zvučalo, i ma koliko ponižavalo našu žudnju za kontinuitetom i večnosću, porodice nemaju budućnost. Porodice imaju samo prošlost.I ona nam nedostaje...Meni posebno... ................................................................................................................. Ljudi će zaboraviti šta si rekao. Ljudi će zaboraviti sta si učinio. Ali nikada neće zaboraviti kakva si osećanja u njima probudio. ................................................................................................................... Proverite da li ste zaista dobar covek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti. (Dusan Radovic)
