''Одем ја у МУП!Добар Дан!Добар Дан!Ви сте тај и тај?Ја сам тај и тај!Данице, појачај радио можда нас прислушкују!''-Илија Чворовић
У овом мом колумном блогерисању које спроводим, још увек без цензуре ( машала ), према некој логици, приближио се моменат да напишем последње редове у овој шантавој 2008-ој години.
Прави је моменат да у пулицерском стилу направим неку ретроспективу овог срања иза мене.Па, то ћу и да учиним.Не таксативно, по месецима, већ ћу метнути збирно шта ме је све ове године извело из такта и увело у исти.На првих и других шест месеци!
Почетак године сам дочекао као свеже шутнути момак, који је преко ноћи отишао 500 километара од куће.Тај бол, шупљи односи у мојој глави нова/стара средина од мене су произвела човека који је прерастао у највећег мизантропа и намћора, блиског флаши.Бог свети ( ако га има ), сведок је да се цео Јануар нисам трезнио.За цео мој живот нисам попио толико неконтролисаног алкохола као у Јануару!И никада нисам био већа будала и магарац као Јануару.Ту срамоту коју сам сам себи приређивао, не бих пожелео никоме.Крај зиме и пролеће дочекао сам, затрпан послом и обавезама, са још увек честим алкохоним испадима, за које се кајем.
Али пролеће ми је донело Зорану и једну врсту отрежњења.То предивно биће, које ни једним потезом није наговештавало да ћу сву срећу овога света, барем за сада, доживети са њом, ушло је тих дана у мој живот...Почео сам да стабилизујем агрегатна стања и да се дозивам свести, када ме је нека јебем ли га која сила, опоменула да сам превише свирао клинцу...У року од 15 дана ми је регистрован чир на желудцу и крајем тог јебеног Маја ме је срце окинуло.Онако као ударника, на терену...Тог момента, док су ме возили у Ургентни центар у Подгорици из Никшића, мислио сам само о једном:''О Боже, ако морам да умрем немој да то буде на старом путу Даниловград-Подгорица'' и ''Да ли имам чисте гаће на себи?''
У послу ми је све ишло Ок.Успео сам да увежем две ок позиције да се мало пласирам и да у континуитету останем у првој лиги и данас.Ако је ово прва лига.
Грешио сам.
Огрешио сам се о пријатеља кога и дана данас волим највише на свету.Нисам испоштовао договор који је био тако обичан и једноставан, у почетку, јер нисам могао, после из не знам ког разлога нисам хтео.Негде у том магновењу сам погубио конце и са њиме разменио асортиман увреда.Повређене сујете, усраног мозга, сматрао сам да сам у праву.Нестали су ти конци....А много ми недостаје и учинио бих све да пређем преко речи и само да га загрлим и да се напијем са њим.
Недуго затим, почела је породична Голгота.Мој брат, онај старији, добри упетљао је себе у ланац лажи, интрига, превара...упетљао је себе у нешто што вековима ни један члан нашег домаћинства никада није имао ни у мрви последњег дела мозга.Губитак образа, губитак доброг дела пријатеља, црвенило нас који нисмо ни зашта криви, претње, уцене, малтретирања, обележавале су Јесен скоро до почетка Зиме.Одлазак некретнина буд зашто, враћања дугова које су други узимали у наше име, болести, ломиле су трећу четврт ове године.Постоји нека кврга у људском уму, од које нормално васпитаван човек реалних људксих догми од себе направи бојанку, а од људи око себе папке.Осакаћени смо и осрамоћени и као такви коначимо 2008, најгору у нашим животима.Чини нам се да и смрт некога од нас, је могла да прође са мање помпе.Уздамо се да ћемо следеће године прескочити змију зла и да смо са овим окајали све грехе, ако смо их према некоме и направили.
Са бившом љубави сам почео, са њоме завршавам.Трудна, је и скоро ће се породити.Моји пријатељи су ми то казали пре два дана, желећи да ме поштеде, евентуалних лоших момената у себи!Али, поносан сам на своју реакцију.Ставио сам тачку на то и искрено јој желим да све буде у реду.Дубоко у себи верујем да ће њена врхунска интелигенција и образовање испалтити и да неће себи дозволити да остане у сенци оца и брата и да овим не ставља тачку на рад на сопственом ја.
Да рекапитулирам:
- Попио сам корпу
- Добио сам јак посао
- Јео сам говна великом кашиком
- Заљубио сам се
- Пропио сам се
- Отрезнио сам се
- Сабирао сам се
- Одузимао сам се
- Боловао сам
- Болујем
- Волим
- Радим
- Изгубио сам
- Добио сам
- Био сам тужан
- Али сада сам срећан
Овај период између порођаја и с'аране, зван живот и ја смо у 2008 играли симултанку.
Нерешено је!
Машала, са анђелима до 2009, желим свакоме да буде бољи човек него у 2008-ој.
Јован Јањић
Руменка:''Лако је било да победиш, када ми је дете било пијано!''-Радован Трећи
Живот живео у некој убогој празилуковини један чобанин...Тај чобанин имао је са собом све овце из своје месне сеоске заједнице.Обзиром да је био модеран чобанин, био је опремљен свом дигиталном технологијом овог света која је изашла на чобанско тржиште, имао је солдине услове, редобан доходак, социјално, а и решено питање секса ( сношаји са овчицама су се убирали као пауза за топли оброк ),Дакле, слободно овог нашег чобана можемо назвати ''Менаџер за контролу одржавања сточног фонда села'', обзиром да је имао и лиценцу!Од малена је показивао да образовање није његов прави пут, иако бистрог сељачког ума. Он је све то компензовао радом на менаџерисању патлиџана. Он је у својој првој години агрикултурисања бележио у просеку 317,4 убрана патлиџана за просечно 15,8 минута проведених на њиви. Са оваквим импозантним бројкама наставио је и у даљем развоју што је резултовало троструким добијањем годишње титуле по имену "Замало МВП патлиџанских манипулација сврљишког округа". Овакав успех није прошао незапажено ни код челника пијаце у селуоји су одмах приметили његову марљивост, шеретску персону и непогрешиву интуицију да одабере комбајн који троши најмање керозина (у то време је бензин био скуп, па се становништво одлучивало на јефтинију варијанту коришћења керозина који се тада још увек добијао прокувавањем цвекле). Убрзо затим, млади чобанин добија сталан посао на тезги с лубеницама. Ово је значило мање рада на њиви, а више времена да употреби своје шармерске способности и смисао за адвертајзинг. Забележена је ненормална продаја лубеница, а полако су и кренуле приче о његовом љубавничком животу који је био и те како активан (уколико данас у селу и околини сретнете необично велик број људи с црним брковима, као његовим и шеретским осмехом, свака случајност је намерна). Зна се да је он био машала бећар, али је у свим каснијим интервјуима вешто избегавао одговор на питање "Да ли је истина да чобанин први пут оно ради с овцом?" Такође, јако млад се и први пут оженио девојком из суседног села. Брак се окончао после нешто јаче од годину дана јер он није могао више да поднесе њену навику да тресе мрве са стољњака у каду уместо кроз прозор. .................................................................................................................. Е, сада, његов опис радног места био је да редовно пописује и чува овце како би служиле сврси, нашим драгим сељацима.... .................................................................................................................. Међутим, село као село, државна школа зајебавања, почело је нашем драгом чобану да касни са регресом, па са платом једном, другом, трећом, седамнаестом...., а сваки дан су придодавали по две три овце, овце почетнице, овце у пензији, овце које не дају млека, овце са стелт апаратом у пркну, које се загубе.... .................................................................................................................... У нашем чобанину је тињао бес.Хтео је да нешто предузме, да казни село, да им покаже ко је он.Да са њиме нема зајебавња, да је непроменљив као резолуција 1244, да је он тај без кога село не може. ...................................................................................................................... И?Шта је наш чобанин урадио?Одсекао себи пишу!Узео сечице и цап!И без обзира што је искусан берач водокотлића, инструктор подводног хеклања и једна од најсветлијих "културних" фигура у Србији с краја ХХ и почетка ХХI века, чији карактер је претежно земљораднички и сточарски, премда коинцидира и са пијачно-мешетарским. он је себи одсекао пишу да покаже селу да је човек од речи И даље чува овце, али не може да се сноша! ......................................................................................................................... Наш чобанин је доказ да част и образ и понос су најпречи.Овим гестом је осакатио пола села! ........................................................................................................................ У Великој Србији и језик је велики. Креће од Вука Караџића преко Зубиног потока па до неба и све то као што је написано јер се на овом великом језику не размишља и то се сматра за главни недостатак ........................................................................................................................... ДОБРО ДОШЛИ У СРБИЈУ!
Da bi nadmudrio mudrost odneguj vestinu slusanja...
Neka je sa živ žanr u kome ne moram da pazim šta škrabam i gdi lajem!Poželeo sam da opet, evo posle skor mesec dana opet napišem reč, dve o mojoj porodici, ćžaletu i kevi, opet da napišem neki redak o bratu, da kažem, kako se opet približava skoro peta Nova Godina bez njih, kako sam prerano okitio jelku i raspizdio se se emotivno, stavio sam jelku od 2 metra i skrcah dobar deo plate na nakit, okitismo je...Dolazili su mi na san, velika jelka u bratovljevoj i mojoj sobi, sa retkim staklenim nakitom koji je negde zaboravljen prošao još II Svetski rat!Da, moja prababa i baba su bile oni gradski firkovi koji su od Švaba čuvali u podrumu i nakit za Jelku..., dolazili su mi momenti da se spakujem i odem, da okitimo jelku, da sednemo kraj nje i da delimo poklončiće jedni drugima....Nije dete izašlo iz mene.Zorana i ja okitismo pola zida, lampice ''vuču'' struje dovoljno za restrikciju..., sve je lepo, ali mi smo načeti kao familija.Neće biti jelke više, neće biti tog kontakta više..., svi smo na toj strani motke i to one usrane i klizamo se na njoj.Mrzim što se raziđosmo, znam da je neminovno, mrzim sva sranja koja nam se desavaju, ali 'ajde!
Pojeli smo govna velikom kasikom, sada se trudimo da metnemo malo vanilin šećera, da se makar lakše uzme ta ''repeta'' koja nam sledi. .................................................................................................................
Car Lazar: "Kad uporedim nasu pobedu i tvoj poraz ..."
Bajazit: "Poraz? Moj?"
Car Lazar: "Tvoj poraz je, Bajazite,u tome sto ne vidis u cemu je nasa pobeda!"
....................................................................................................................................
Pre neko vece u nekoj kafani na Skadarskom jezeru sam metnuo, Bog me dade alavog, u usta nesto sto je odavno preminulo prirodnom smrcu ( pokojni šaran ) I nisam bas bio najcistiji u glavi, te nisam primetio da sam pojeo blazenopocivsu ribu, koja je korene zapatila verovatno kada je na mesto jezera, bilo jos prostora sa dinosaurusima Prijatelj sa kojim sam sedeo je doputovao iz Danske.Covek evropskih shvatanja, strucnjak svog posla, Danac, olicenje Evropljanina I kosmopolite, pojeo je sve, popio za nas trojicu, istorokao se za cetiri osobe, kresnuo neku cicu koju je doveo sa sobom I evo ga jutros, zdrav, normalan, prav…, a ja kapitulirao na drugoj lozi I procureo od ribe, jedva sam se dovukao do stana, nisam mogao da ustanem, trenutno pijem drugi zbun nane, a ‘’perfex’’ se vise nikako lako ne brise, kao da svojoj manekenskoj guzi, prinosim smirgl papir za tehnicko obrazovanje u petom razredu osnovne skole. I to pred pokojnim Omerom, koji mi je isto predvao.
Sviramo k...u, samo nikako da se dogovorimo ko je terca, a ko kontrabas!
.................................................................................................................................
''Могу све што може један човек...''
Ко може више, он није човек'', рекао је Шекспир.
Размишљао сам се чиме да оплеменим ово моје тједновско блогерисање колумнистичког типа, да се тако просерно изразим, а да не убедачим грађане, себе, рачунар, Кришта, Динкића, Обаму... Чекам, мрчени лични доходак.У то име, уснио сам један сан.Иначе, лекар ми је забранио да ишта вечеравам, а по најмање јаку храну.Међутим, те вечери сам јео лазању, на коју сам псоебно слаб и попих бога ми, пар чаша црна вина и успавао сам се у фотељи у дневној соби....Сањам ја седим у некој соби, боже ме прости, као код Иследника, везан сам са неким ланцима, го...као од мајке рођен.Размишљам, или ћу да крешем неку цицу у садо мазо фазону, или ће мене неки бата да креше такође у садо мазо фазону.., нешто ће се десити...У једном моменту, у просторији се појављују неке живуљке, бедне, јадне, одвратне и све круже око мене.Око устију имају ону џукелску пену и гракћу као свраке на гробу...Који је ово јебени сан????????.У једном моменту једна скаче на мене, као да ће да ме из'ије и почиње јебозовним гласом оператера да ми на течном српском прича:''Са данашњим даном, имате неплаћене струје 160 еура'', друга скаче до ње и каже:''Ваша рата за кредит овог месеца је јача за двадесет евра, знате светска финансијска криза'', трећа најружнија, има најлепши глас и каже ''Само бих Вас подсетио да је телефонски рачун за овај месец 57 еура''.., четврта, онако хладна као гроб се пење и каже:''Гоисподите, тврдите да сте гурман, напуните ме молим Вас!!!!'', онда ми се приказује лик укућана, другова..., ''ТВ Тотала''-на све то мој зубар скаче на мене са бор машином и каже ''Дај рату за зубе, да не вадим, ово што сам ти наместио без лове са њојзом'', а бор машина стење као ++Трабант''...тамо негде је и моја плата, мала, скромна, само ми шапће ''Клепили ми од гузице 50 еура за прекорачење лимита на мобилном...'' И све оне почињу да ме клопају без сенфа, соли, бибера, љуте паприке, прилога, само ме глођу...
Будим се знојав, сав скочопрчен, чир ми је прорадио, нос ми је запушен, а глава ми је као тамбура... Јебем ти живот, за шта ми радимо. Питам се сања ли Кришто ове снове, или онај тип са Аеродрома, или из НИС-а, сањају ли ови коњи за које смо шетали, лупали у шерпе, добијали батине, дували и балавили десне, питам се шта ли сањају... Почиње да ме обузима вирус...Вирус ''антидемократе''.Почињем да пратим излагања Томе Николића и то ме брине...
''Dimidium facti qui coepit habet: sapere aude, incipe!''Пловину дела има неко ко је почео први.Треба бити паметан и почети први!
