Daj mi bože sira i 'leba i malo plate, to mi treba-Povratak odjebanih III deo!
Puno je vremena prošlo od mog poslednjeg pisanja.Istini za volju, nisam imao amam nikakve inspiracije i verovatno me je taj zajeb i držao više od šest meseci.A, i saznao sam indetitete mnogih ljudi koji su me ranije čitali.I svi su mi govorili ''Piši mišure'', a mene je tako boleo hemoroid da se malo pokrenem u tom pravcu.I mislim da u wordu imam jedno 10-ak početih blogova i negde ću sigurno da izdam udžbenik ''Blogizam za početnike-10 polu napisanih''-završi sam blogova.I ne znam od jutros ( mada znam, a to ću reći na kraju ), šta me je to sada dogonilo da se dovatim tipkovnice, što bi ono rekle komšije. Sve Vas verovatno zanima šta sam koji đavo radio ovih šest meseci. Da li sam bio na pragu otkrića leka za svinjeći grip, da li sam išao u Teheran kao pregovarač, jesam li slao ambasadora u Prištinu, da li sam promenio pol, pa sada postao Nervozanka..., e pa reći ću u pero ovom elektronskom lapisu-svirao sam klincu kao i do sada! Naime, negde mi je nešto dokurčilo tokom leta, i lepo spakujem ja u Avgustu pinkle, i sa sve životnom mi saputnicom pristanem na jedan ''odličan'' posao u Beogradu.Iznajmim stan, preselim se, sve to platim skoro 2 tisuće evra i preuzmem dužnost.Međutim po prvi put za 30 godina života ja se ne snadjem, ne snadjem se u gradu u kome sam rođen, gde sam se školovao, prohodao, demonstrirao.Pošao sam iz njega sa 20 godina i dva kofera, a vratim se sa 30, ženom i 32 paketa i jednim kamionom stvari u deo grada u kome nisam živeo, među ljude koje ne poznajem u grad kome više nisam pripradao. Jebi ga, mislio sam da ću pošto sam uvek bio prvi seoski sokalni volista, da budem tenor i gradu.Međutim, nekako se nisam snašao, a shvatio sam da je gudalo isto i u selu i u gradu, samo je bitno na šta sam mozak narikato.A ja sam ga nariktao na selo.Očigledno mi ova daljina od Beograda, čitava ova nepoznanica sredine u kojoj živim prija i moj ego i sujeta su nahranjeni do bola, čim mi je sve samopouzdanje vraćeno nazad, mojim vrlo brzim povratkom u Crnu Goru.I evo, svaki dan mi je isti, ljudi su mi ok kao da nisam ni išao.Pozicija odlična, posao ok, fali mi samo plata koja kasni, ali da ga 'beš tužnjikavog, nadam se da će se i to stabilizovati.Još uvek nismo počeli da prknjaču hranimo ragastoima i ne pasemo detelinu-znači živi smo. Baj d vej, nisam imao neka tekuća sranja ove godine po ostalim pitanjima.Par puta sam se napio-onako iz meraka, kupao sam se i u moru i u Cijevni, jeo sam i pio, čir me je na preskoke zajebavao, fensirao sam se aviJonom, pazario novi telefon i tri komada bele tehnike, učim da drajvingujem ( sramote mooje, mator čovvek ) a što je nabitnije sa mojom Zoranom sam se bratski dogvorio da idemo do kraja-zajedno i taj kontinuitet je najbolje što mi se ikada desilo. I ove godine sam igrao sa životom nerešeno, ali je trenutno moj Gem! Otisšao Hitler kod svetog Petra i kaže: Daj Petre vrati me na zemlju samo da odradim još nešto! Petar: Ma nema šanse, ti odmah ideš dole u pakao!!! Hitler: Daj stvarno, još samo jednu stvar! Petar: Koju??? Hitler: Pa da ubijem još 100 000 cigana i 1 Belgijanca! Petar: Shto Belgijanca??? Hitler: Pa vidish i da tebe boli kurac za cigane!!!
